понедељак, 08. децембар 2014.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (3)

Giovanni Paolo Panini (1691-1765),
An architectural capriccio with figures among Roman ruins
26. Оно што сам говорио у погледу моштију апостола које се налазе у овом граду, може се видети када се прочита тумачење Златоуста на завршни део Павлове посланице, ако се не варам, истим тим Римљанима – тумачење у коме овај муж, заиста златан не само по својим устима, него и у дубини своје душе, завршавајући целокупно излагање и ово златно дело, одушевљено понавља два-три пута, или чак и више: "Желео бих да видим тај град – имајући у виду Рим – у коме се налази то и то, и то и то", а говори о апостолима, о њиховој гробници и о присуству њихових моштију у њој. "Хтео бих да видим њихове ноге, хтео бих да видим њихове руке, хтео бих да видим њихове главе". И не може да се заустави, него као у љубавном заносу набраја све ово, бескрајно понављајући једно те исто.
27. Но, доста о томе. Јер у писму се не може рећи све, а ако би се нешто и могло рећи – неће се говорити о њиховим заслугама. Уосталом, почео сам с намером да говорим кратко, али заборавивши се претерао сам, превршивши сваку меру. Хтео сам ово да напишем пре ради сопственог задовољства, и да покушам да то буде као некакав додатак ономе што сам раније писао, најпре стога што сам у писмима која си ми упутио наишао између осталог и на прекор зато што пишем мало.

уторак, 18. новембар 2014.

Малвазија

Монемвасија као млетачки град, мапа Ф. де Вита
(Амстердам, 1680)
"Међутим, већ с пролећа 1400. године, недуго након Манојловог одласка, деспот Теодор је супругу свог брата и њену децу морао да склони из Мистре због непосредне опасности од турског напада великих размера. Одвео их је на обалу, у Монемвасију, најтврђи град деспотовине који је сматран неосвојивим. Реч је о природном утврђењу на југоисточном краку Пелопонеза, на полуострву које је са копном спојено само дугачком и уском превлаком, и којим доминира готово вертикална стена висока три стотине метара а дугачка око два километра. На врху стене налазила се тврђава-осматрачница са које се пружао величанствен поглед на Егејско море и ниједна флота није могла да прође према Цариграду а да на овом месту не буде примећена. Становници Монемвасије, окренути трговини, били су вешти морепловци. Поред маслиновог уља њихов главни извозни производ, захваљујући коме се град прочуо широм света, био је вино – славна малвазија.

недеља, 12. октобар 2014.

У Студитском манастиру...

Остаци цркве Студитског манастира (фото: М. С.)
"...Другом приликом, после месец или два, Јелена би посетила Студитски манастир који се дизао у тишини бујног врта, на брежуљку изнад мора, у близини чувених Златних врата, тријумфалног улаза у Град. Подигао га је конзул Студије отприлике 130 година након оснивања Константинопоља, у време док је Рим још био престоница западне половине Царства. Кварт око Златних врата у та древна времена био је слабо насељен, а у манастиру су се настанили монаси акимити – они који никада не спавају него непрестано узносе хвале Богу смењујући се на молитви. Три века касније Студион ће већ постати најугледнији и најзначајнији међу цариградским манастирима, да би се почетком IX века на месту његовог игумана нашао свети Теодор Студит, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богонадахнути учитељ Православља и чудесни подвижник. Манастирска црква, широка и издељена стубовима, изнутра је била пуна у злато окованих икона које су бљештале потпут малих сунаца, док се њен под белео као да је поуст бисером. У Студиону је било седиште Патријаршијске школе која је имала тридесет професора и уз Цариградски универзитет била главна образовна установа Царства". (68-69)

петак, 12. септембар 2014.

Игњатије из Смоленска

Зидине древног Смоленска
Детаљан опис Манојловог и Јелениног венчања и уједно крунисања, дао је руски путописац Игњатије из Смоленска ("Хожденіе Игнатія Смоленина", подъ редакціею С. В. Арсеньева, Санкт-Петербургь 1887, Правосл. Палест. Сборникь, 11, томь IV, вып. 3, 12-13). Млетачке и ђеновске документе који потврђују Игњатијево сведочење наводи И. Ђурић (Сумрак Византије, 67-69).
Овом приликом рећи ћемо нешто више о путописцу Игњатију (+1405). Био је јерођакон из Смоленска који је са митрополитом Пименом и епископом смоленским Михаилом 1389. године пошао на поклоничко путовање у Константинопољ, где је боравио до 1393, и у Јерусалим, где је боравио између 1393. и 1395. године. Од 1396. године настанио се на Светој Гори где се највероватније и упокојио 1405. године.

среда, 13. август 2014.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (2)


...18. И све то у граду и царству у коме су они (апостоли), проповедајући ове идеје, умрли. Јер овде је раније владало велико празноверје по питању односа према истини и велика заблуда; то јасно показују њихови идоли, скулптуре и храмови. Одавде су по целој васељени носили едикте усмерене против хришћана, и слали џелате. Овде се још виде рушевине дворова Нерона, тог немилосрдног убице. Ту се још налазе оштећени и полуразбијени споменици гонитеља Диоклецијана и Максимина.

петак, 11. јул 2014.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (1)


1. Најблагороднији василевсе! Оно, о чему је твоје царско величанство требало да известим већ много пута, написао сам у другом писму, за које се надам да је стигло заједно с овим. Осим тога, ја сам ти одавде (тј. из Рима) и раније много писао, а доста и недавно. Но ипак, учинило ми се умесним да придодам још и ово, ради задовољства, а не користи, које сам у великој мери осетио већ и зато што своје речи упућујем твојој Божанствености. Материјал за ове речи зајмим од самог града којим сам се и раније одушевљавао, на основу онога што су ми о њему причали (други), а сада пак, кад сам га видео сопственим очима, сматрам да још више заслужује дивљење него кад неко узме да суди о њему просто по причама.

уторак, 03. јун 2014.

Помоћ страдалима у поплавама


Помозите угроженом становништву у поплављеним подручјима,
пошаљите SMS (било која мрежа у Србији) на број:
2161 за Републику Српску (100 дин)
1003 за Републику Србију (100 дин)
...

петак, 02. мај 2014.

Eustathii, Commentarii ad Homeri Iliadem et Odysseam

Светитељ Jeвстатије Солунски на фресци из манастира Ватопед (1312)
Светитељ Jeвстатије Солунски (XII век) био је један од најистакнутијих византијских познавалаца Хомеровог дела. Његови коментари на "Илијаду" и "Одисеју" требало би да буду наш следећи издавачки подухват, након што изађе последњи том "Библиотеке" светог Фотија Цариградског. И ова књига ће садржати паралелно грчки изворник и српски превод, са предговором, коментарима, индексом, мапама, баш као и "Хроника - Пад Византијског царства" Георгија Срфранцеса коју смо објавили пре три године...

четвртак, 06. март 2014.

Манојло Хрисолорас: Константинопољ и Рим


"Младом престолонаследнику се у то време из Рима редовно јављао његов учитељ Манојло Хрисолорас, изражавајући у писмима модерне погледе који су изазивали Јованово дивљење. Хрисолорас је ту између осталог показивао велико уважавање према натурализму античке уметности и лепоти 'вечног града', његових старина и хришћанских светилишта, али је при томе закључивао да Константинополис надмашује Рим због свог неупоредивог положаја и чудесних грађевина попут, на пример, храма Свете Софије". (124)

понедељак, 13. јануар 2014.

Φιλαδέλφεια

Филаделфија: три велика стуба, остаци византијске базилике Св. Јована Богослова
(крај VI - почетак VII века)
"Манојло је као турски вазал био присиљен да учествује у њиховом походу на Филаделфију, последњу тврђаву Ромејског царства у Малој Азији, и тако заправо на страни непријатеља ратује против сопствених поданика, што ће сматрати за једно од најтежих искустава у животу". (45)