Током рада на књизи "Последња Византијска Царица" схватио сам да ће ми бити неопходни мемоари Георгија Сфранцеса - најбољег пријатеља, секретара и кума царичиног сина Константина. Њих није било на српском па ми је преостало само да их преведем. Пошто је Сфранцесова "Хроника" сама по себи изузетно вредна, решили смо да буде објављена у посебној књизи која је недавно изашла из штампе.
Георгије Сфранцес (Γεώργιος Σφραντζής, 1401-1477) био је дворанин, великодостојник и дипломата у служби тројице византијских царева, Манојла II Палеолога и његових синова, Јована VIII и Константина XI Драгаша. Пред крај живота Сфранцес се замонашио и саставио ово историјско-мемоарско дело у коме приповеда о догађајима којима је био сведок током последњих пет деценија постојања Византије, као и о паду Цариграда (он је једини историчар учесник битке) и ономе што је потом уследило. Сфранцесова "Хроника" поседује приповедачку живост романа, будући да он пише једноставно и разумљиво, а уједно спада међу главне историјске изворе за поменути период.
Садржи паралелно грчки изворник према издању В. Грекуа и српски превод, са предговором, коментарима, индексом, мапама...
 |
| Siege of Constantinople by Jean Chartier (1470) |
У периоду од 5. августа до 25. септембра 2011. године био је отворен позив за претплату. Књига се појавила у књижарама 26. септембра 2011.
Прво представљање књиге Георгије Сфранцес, "ХРОНИКА - Пад Византијског царства" одржано је у Парохијском дому храма Св. Саве у Београду у понедељак 10. октобра 2011. године. На промоцији су учествовали:
Прво представљање књиге Георгије Сфранцес, "ХРОНИКА - Пад Византијског царства" одржано је у Парохијском дому храма Св. Саве у Београду у понедељак 10. октобра 2011. године. На промоцији су учествовали:
свештеник мр Александар Средојевић, парох храма Св. Саве
Драгослав Бокан, уредник часописа "Водич за живот"
Дивна Љубојевић и студијски ансамбл хора "Мелóди"
Младен Станковић, преводилац и приређивач књиге
Водитељ: Јања Тодоровић
Друго представљање "ХРОНИКЕ" одржано је на Правном факултету у Београду 11. 11. 2011. Ту су заправо представљене обе књиге, и "ХРОНИКА" и "Последња византијска Царица" Организатор је био "Forum Romanum" - Клуб пријатеља римског права и антике.
Први приказ "ХРОНИКЕ" објављен је у новембарском броју чаописа "Водич за живот" (10, 2011) на стр. 62:
Други приказ објављен је у "Православљу" - новинама Српске Патријаршије бр. 1.074 од 15. 12. 2011, на стр. 41:
Ево тог приказа у целини:
"Српска византолошка школа је од својих почетака, од доба Драгутина Анастасијевића и Филарета Гранића па све до наших дана, оправдано уживала светски углед. Доиста, једино су византолози од свих делатника из области тзв. хуманистичких наука могли да са резултатима својих истраживања изађу и ван граница српског говорног подручја. Византолошки институт САНУ и Катедра за византологију Филозофског факултета београдског Универзитета јесу установе које су добро познате у свету византолога, као и друге сродне институције чији рад задире и у ту област историјске науке. Једини део истраживачког рада некада југословенских, а сада српских византолога који се није развијао истовремено са осталим, јесте рад на превођењу извора за историју Византије, те је свака делатност на том пољу научно-културни догађај првог реда. Отуда и значајан преводилачки подухват господина Младена Станковића - који је, то треба подвући, реализован ван било какве институције и без икакве подршке - не сме остати непримећен.
Не би било згорег поменути да се Младен Станковић већ извесно време озбиљно бави позновизантијском историјом; најзначајнији резултати су две монографске публикације: Свети Марко Ефески: Житије, Дела, Служба (Београд, 2007), коју је Станковић потписао као приређивач и преводилац, и која је већ постала незаобилазни део истраживања живота и дела великог богослова из периода "сумрака Византије"; и Последња византијска царица (Београд, 2010), која је Станковићево ауторско дело, а о њеном значају можда најбоље говори чињеница да је већ у припреми друго издање.
Трећа Станковићева књига која за тему има последње године Источно-ромејске империје приређена је, за овдашње прилике, несвакидашње озбиљно. Приликом превођења коришћена су најзначајнија издања Сфранцесове Хронике (тачније Chronicon Minus, дакле Мала Хроника); упоредо уз превод публикован је и грчки текст, а у напоменама су дата веома корисна појашњења; преводу претходи непретенциозан али веома педантно написан увод, у коме су изложени најзначајнији моменти из Сфранцесове биографије и важне информације везане за његово дело; уводу су придодате и археографска напомена и хронолошки преглед живота аутора Хронике. Приређивач је Сфранцесовој Малој Хроници додао и превод извода из тзв. Велике Хронике (Chronicon Maius) која се приписивала Сфранцесу, али није његово дело; савремена истраживања убедљиво су показала да је аутор списа монемвасијски Митрополит Макарије Мелисург. Након превода читаве Мале Хронике и извода из Велике, дати су пажљиво уређени регистри и мапе, што у многоме олакшава читање самог дела. Иначе, Мала Хроника покрива период од 1413. до 1477, а Велика Хроника од 1258. до 1478. године.
Сфранцесов опис судбонисних деценија за историју Византије од посебног је значаја, јер је он или њихов непосредни актер или је о конкретним догађајима добијао информације "из прве руке", те је његова књига обавезно штиво за све оне који се интересују за тему пада Византијског царства. А с обзиром да нам ондашње апокалиптично доба може у многоме помоћи у разумевању тренутног стања у коме се налази наша цивилизација, оних који се интересују за Сфранцесов спис треба да буде што више (Благоје Пантелић).
За списак књижара у којима можете да потражите "ХРОНИКУ" погледајте одељак "Како до књиге?" у дну десног ступца на овој страници.
Цена књиге: 1.500 дин.
"Српска византолошка школа је од својих почетака, од доба Драгутина Анастасијевића и Филарета Гранића па све до наших дана, оправдано уживала светски углед. Доиста, једино су византолози од свих делатника из области тзв. хуманистичких наука могли да са резултатима својих истраживања изађу и ван граница српског говорног подручја. Византолошки институт САНУ и Катедра за византологију Филозофског факултета београдског Универзитета јесу установе које су добро познате у свету византолога, као и друге сродне институције чији рад задире и у ту област историјске науке. Једини део истраживачког рада некада југословенских, а сада српских византолога који се није развијао истовремено са осталим, јесте рад на превођењу извора за историју Византије, те је свака делатност на том пољу научно-културни догађај првог реда. Отуда и значајан преводилачки подухват господина Младена Станковића - који је, то треба подвући, реализован ван било какве институције и без икакве подршке - не сме остати непримећен.
Не би било згорег поменути да се Младен Станковић већ извесно време озбиљно бави позновизантијском историјом; најзначајнији резултати су две монографске публикације: Свети Марко Ефески: Житије, Дела, Служба (Београд, 2007), коју је Станковић потписао као приређивач и преводилац, и која је већ постала незаобилазни део истраживања живота и дела великог богослова из периода "сумрака Византије"; и Последња византијска царица (Београд, 2010), која је Станковићево ауторско дело, а о њеном значају можда најбоље говори чињеница да је већ у припреми друго издање.
Трећа Станковићева књига која за тему има последње године Источно-ромејске империје приређена је, за овдашње прилике, несвакидашње озбиљно. Приликом превођења коришћена су најзначајнија издања Сфранцесове Хронике (тачније Chronicon Minus, дакле Мала Хроника); упоредо уз превод публикован је и грчки текст, а у напоменама су дата веома корисна појашњења; преводу претходи непретенциозан али веома педантно написан увод, у коме су изложени најзначајнији моменти из Сфранцесове биографије и важне информације везане за његово дело; уводу су придодате и археографска напомена и хронолошки преглед живота аутора Хронике. Приређивач је Сфранцесовој Малој Хроници додао и превод извода из тзв. Велике Хронике (Chronicon Maius) која се приписивала Сфранцесу, али није његово дело; савремена истраживања убедљиво су показала да је аутор списа монемвасијски Митрополит Макарије Мелисург. Након превода читаве Мале Хронике и извода из Велике, дати су пажљиво уређени регистри и мапе, што у многоме олакшава читање самог дела. Иначе, Мала Хроника покрива период од 1413. до 1477, а Велика Хроника од 1258. до 1478. године.
Сфранцесов опис судбонисних деценија за историју Византије од посебног је значаја, јер је он или њихов непосредни актер или је о конкретним догађајима добијао информације "из прве руке", те је његова књига обавезно штиво за све оне који се интересују за тему пада Византијског царства. А с обзиром да нам ондашње апокалиптично доба може у многоме помоћи у разумевању тренутног стања у коме се налази наша цивилизација, оних који се интересују за Сфранцесов спис треба да буде што више (Благоје Пантелић).
За списак књижара у којима можете да потражите "ХРОНИКУ" погледајте одељак "Како до књиге?" у дну десног ступца на овој страници.
Цена књиге: 1.500 дин.
За ближе информације у вези са поручивањем књиге поузећем (уз попуст од 20%) молимо позовите наше телефоне или нам се обратите електронском поштом (погледајте нашу страницу за контакт).
Такође "ХРОНИКУ" можете да узмете на читање у градским библиотекама у Београду (Кнез Михаилова 56), Новом Саду (Дунавска 1) и Херцег Новом (Трг Херцег Стјепана 6). Доступна је и у библиотеци Византолошког института САНУ, библиотеци Семинара за византологију Филозофског факултета у Београду, библиотеци Српске Патријаршије (Краља Петра 5), манастира Хиландара на Светој Гори, као и у Dumbarton Oaks Research Library (1703 32nd Street, NW Washington, D.C. 20007).
ISBN 978-86-909225-5-0
CIP - Народна библиотека Србије, Београд
COBISS.SR-ID 184251916
Уредник: Младен Станковић
CIP - Народна библиотека Србије, Београд
COBISS.SR-ID 184251916
Уредник: Младен Станковић
Погледајте грчки текст "Хронике" Георгија Сфранцеса
у два стара издања:
