Малвазија

Монемвасија као млетачки град, мапа Ф. де Вита
(Амстердам, 1680)

"Међутим, већ с пролећа 1400. године, недуго након Манојловог одласка, деспот Теодор је супругу свог брата и њену децу морао да склони из Мистре због непосредне опасности од турског напада великих размера. Одвео их је на обалу, у Монемвасију, најтврђи град деспотовине који је сматран неосвојивим. Реч је о природном утврђењу на југоисточном краку Пелопонеза, на полуострву које је са копном спојено само дугачком и уском превлаком, и којим доминира готово вертикална стена висока три стотине метара а дугачка око два километра. На врху стене налазила се тврђава-осматрачница са које се пружао величанствен поглед на Егејско море и ниједна флота није могла да прође према Цариграду а да на овом месту не буде примећена. Становници Монемвасије, окренути трговини, били су вешти морепловци. Поред маслиновог уља њихов главни извозни производ, захваљујући коме се град прочуо широм света, био је вино – славна малвазија. Млечани су као препродавци малвазије, која је била посебно цењена на Западу, остваривали велике приходе, па су се трудили да Монемвасија остане у поседу Царства. Било је историчара који су тврдили да је управо ово вино представљало један од основних чинилаца који су одредили политичко држање Венеције према судбини најбогатијег града ромејске Мореје". (87-88)