Детаљ више: господин Радован

Манастир Хиландар и море

Запис преписивача на српскословенском рукопису једне византијске хронике, открива нам детаљ више о окружењу у коме је будућа царица Јелена одрастала: „Хиландарски монаси Роман и Василије су на две-три године пред Косовску битку преписали Хамартолову 'Хронику' властелину кнеза Константина Драгаша, господину Радовану, 'који зажели имати ову књигу у дому својем и наслађивати се читањем у њој'.
Учешће властеле у нашем културном животу средњег века несразмерно се потцењује у поређивању са активношћу владара...
Византијски историчар монах Георгије – више познат по атрибуту Хамартол – који је под царем Михаилом III (842-867) написао у четири књиге историју света, био је у нас радо читан. Из његовог дела, које је обухватало људску прошлост од Адама до средине IX века, а у доцнијим преписивањима продужено до средине XII века, читалац се могао обавестити о Халдејцима, Индусима, Персијанцима, Александру Великом, и о Римској империји, од Цезара до Константина Великог. За већину рукописа Хамартолове 'Хронике' на српскословенском зна се и кад су писани и за кога, а за неке и ко их је преписивао“.
(Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку, Просвета, Београд 1975, стр. 289)