Игњатије из Смоленска

Зидине древног Смоленска

Детаљан опис Манојловог и Јелениног венчања и уједно крунисања, дао је руски путописац Игњатије из Смоленска ("Хожденіе Игнатія Смоленина", подъ редакціею С. В. Арсеньева, Санкт-Петербургь 1887, Правосл. Палест. Сборникь, 11, томь IV, вып. 3, 12-13). Млетачке и ђеновске документе који потврђују Игњатијево сведочење наводи И. Ђурић (Сумрак Византије, 67-69).
Овом приликом рећи ћемо нешто више о путописцу Игњатију (+1405). Био је јерођакон из Смоленска који је са митрополитом Пименом и епископом смоленским Михаилом 1389. године пошао на поклоничко путовање у Константинопољ, где је боравио до 1393, и у Јерусалим, где је боравио између 1393. и 1395. године. Од 1396. године настанио се на Светој Гори где се највероватније и упокојио 1405. године.
Његов путопис одликује се сажетим и јасним стилом, а сачуван нам је у деловима. Реч је заправо о више списа који представљају драгоцене историјске изворе:
"Путовање од Москве до Цариграда";
"Опис Цариграда";
"Венчање на царство Манојла II" (или: "Опис венчања");
"Ходочашће у Јерусалим";
"Опис Солуна и Свете Горе";
"Повест о Амурату и о бици на Косовом пољу" (или: "Казивање о цару Амурату и његовој бици са последњим независним српским кнезом Лазаром")...
Узгред, у овом последњем делу Игњатије о Косовској бици доноси веродостојнија сведочанства од било ког другог савременог историчара (види истраживање архимандрита и академика Илариона Руварца: "О кнезу Лазару").
Дело Игњатија из Смоленска о Јерусалиму објавило је Палестинско друштво, према Софијском рукопису из XVI века, уз коментаре С. В. Арсењева. Остала његова дела су објављена у 2. тому "Сказания русск. народа" И. Сахарова. Ушла су и у састав Никоновског списка летописа, затим у "Рус. Временик" и у "Историју" Татишчева. Кратко препричан Игњатијев путопис налази се код Ф. Грекова у 1. делу "Руских паломника".