Цар Душан и севастократор Дејан

П. Јовановић, "Крунисање цара Душана" (детаљ)

Читаоцима ће можда бити интересантно да виде како је севастократора Дејана, деду царице Јелене, представио Паја Јовановић на познатој слици "Крунисање цара Душана" (1900). Севастократор Дејан се ту налази одмах иза десног рамена цара Душана, са руком на бради.

Пролог

Пролог за књигу "Последња византијска царица" састоји се из два дела, из две кратке целине.
Прва од њих је историјски увод – смештање наше приче у историјски контекст и основно упознавање са личношћу главне јунакиње.
Други део Пролога представља измишљену повест или, како се то популарно али и несвојствено нашем језику каже, фикцију. Написан је у првом лицу: приповедач се зове Георгије и пријатељ је Василевса. То би могао да буде Георгије Сфранцес, стварна историјска личност чије дело представља један од главних извора за нашу причу, али то би исто тако могао да буде и неки други, имагинарни Георгије.
Обе целине, или оба приступа, чине предговор за приповест која следи. На читаоцу је да одабере који му приступ више одговара.
У самом Прологу, на крају његовог првог дела, речено је да се књига састоји од три врсте грађе: 1) "оно што се поуздано збило и што је као такво забележено", 2) "оно у шта нисмо посве сигурни јер су се кроз векове повести о стварним личностима и догађајима неминовно испреплеле са легендарним" и 3) "оно што је можда могло да буде".

Христос се роди! Срећна Нова година!

Андреј Рубљов, "Рождество Христово" (1405)

Христос се Роди! Срећна Нова година!

Поштовани читаоци обавештавамо вас да ће се до краја 2013. године књига "Последња византијска царица" појавити и у издању на енглеском језику. Превођење је у току...

Епилог: Судбина Георгија Сфранцеса

"Георгије Сфранцес је као један од учесника одбране Цариграда, са својом женом и децом по освајању Града пао је у руке турских трговаца робљем. После неког времена успео је да откупи најпре себе а потом и своју супругу, док су им деца умрла у ропству. Касније се замонашио на Крфу где је на наговор неких људи саставио своје Мемоаре који су нам до данас један од најдрагоценијих извора података за последњи период византијске историје.

Београдски сајам књига 2012.

Најпродаванија књига на нашем штанду на недавно завршеном Београдском сајму књига била је "Последња Византијска царица" (друго издање) са нешто преко 100 продатих примерака...

Из беседе Георгија Схоларија (3)

Христос из Свете Софије (мозаик, XII век)

Извори преосталих библијских цитата у беседи Георгија Схоларија:

Ко Мене љуби тога ће љубити Отац мој, и Ја ћу му се јавити (Јн. 14,21). (223)

Ко пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог је у њему (1. Јн. 4,16). (224)

Уђи у радост Господара свога (Мт. 25,21,23). (224)

Блажени миротворци јер ће се назвати Синовима Божијим (Мт. 5,9). (224)

Љубав је дуготрпљива (1. Кор. 13,4). (225)

'Ко претрпи до краја, спашће се' (Мт. 10,22; 24,13; Мк. 13,13). (225) 

Из беседе Георгија Схоларија (2)

Црква манастира Панттократор
у којој је одржана беседа Георгија Схоларија

"Многи блажени су из светих књига сабрали тај најбољи и најслађи међу плодовима, плод љубави. Јер ове књиге постављају као закон: Љуби Господа Бога из све душе своје, то јест са идеалним уживањем; а затим: И ближњега свога љуби као самог себе" (Мт. 22,37; Мк. 12,30; Лк. 10,27). (223)

Из беседе Георгија Схоларија (1)

Мехмед II и Генадије (Георгије) Схоларије,
први Константинопољски патријарх
након пада ромејске престонице под турску власт

"У оваквом данашњем отпадништву од свега што је добро, и у овој страшној оскудици у људима који се посвећују ономе што је племенито, она (царица Јелена - света Ипомонија) се појавила као некакав диван крин усред зиме, или као једна света маслина на тврдој и испуцалој земљи, или као сјајна звезда кроз околне облаке и маглу, или једино једино зрно на грозду, да уплетемо и то поређење из Светог Писма" (Ис. 65,8). (217)

Царичино монашење

Данашњи изглед једног константинопољског манастира: Хора

На монашењу Царица је добила ново име: Ипомонија. Свакоме ко ју је познавао одмах је било јасно одакле оно: реч "ипомони" на грчком означава "постојаност" и "трпљење", а код Царице Јелене, која је без сумње била пуна врлина, одувек се посебно истицала управо врлина трпљења.
Колико се само пута царица тешила речима Спаситељевим: Трпљењем својим спасавајте душе своје; који претрпи до краја тај ће се спасти.  Колико је пута чула или прочитала речи Његових апостола: Хвалимо се и у невољама, знајући да невоља гради трпљење.  Или: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различита искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. (192-193)

Повратак светог Марка Ефеског

Фирентинска катедрала у којој је у јулу 1439. године проглашена Унија

"Константин је у новембру коначно стигао у престоницу. Са њим је дошао и Марко Ефески, који је дочекан као светитељ кога сви поштују, као општи спаситељ и добротвор и учитељ, и као чврсти темељ православља пред којим су се сви клањали. Сам Марко је тих дана писао: 'Благодаћу и силом Божијом лажна унија се ево распада. Цар отворено каже да се каје због учињеног и пребацује кривицу на оне који су се покорили и прихватили унију'". (191)

Mark C. Bartusis, The Late Byzantine Army, University of Pennsylvania Press, p. 118;

И. Ђурић, стр. 374. (191)

Хиподром

Остаци спине цариградског Хиподрома:
Змијски стуб и Теодосијев обелиск

"...Мада је ово огромно здање након пресељења царског двора у Влахерну више од два столећа било напуштено и налазило се у рушевинама, тркачка стаза раздељена спином још увек је била употребљива. Млади коњаници ту су се и даље надметали изазивајући одушевљење гледалаца који су се тискали на углачаним каменим седиштима преосталих трибина. Ове трибине окруживали су високи стубови одозго још понегде повезани масивним каменим гредама које су у старини тако вешто спајане да им се нису могли уочити састави". (180-181)

Л. Бреје, стр. 107. (181)

Константин Палеолог и Георгије Сфранцес

Константин XI Драгаш Палеолог - портрет из рукописа
"Историје" Јована Зонаре, Mutinensis gr. 122, f. 294 r,
Biblioteca Estense Universitaria, Modena (XV век)

"...Будући Цар (Константин) је 1438. године Сфранцесу био кум на венчању са ћерком начелника царске канцеларије Алексеја Палеолога Цамблакона, а потом је и њиховој деци кумовао на крштењу". (179) 

Л. Бреје, стр. 22, прим. 27; Георгије Сфранцес, Хроника, 24,1-2. (179)