П. Јовановић, "Крунисање цара Душана" (детаљ) |
Да подсетимо како је Дејан описан у нашој књизи: "Био је груб човек средњег раста, висока чела, пуначка лица..." (14) Овде на блогу смо већ рекли да је опис деспота Дејана дат према фресци из цркве Св. Јована Богослова у селу Белову (М. Рајичић, "Севастократор Дејан", стр. 20-21), која се као Дејанова задужбина помиње и у студији академика Владимира Р. Петковића, "Стари српски споменици у Јужној Србији" (1924). По свему судећи ту фреску је као узор имао и Паја Јовановић. Познато је да је он припреме за израду ове монументалне слике, која је била поруџбина Краљевине Србије за Светску изложбу у Паризу 1900. године, започео две године раније и да је грађу за њу прикупљао у Бечу (дворска библиотека), као и током теренских истраживања у Цариграду, Венецији, Скопљу и на Косову и Метохији (Грачаница), где је правио фотографије, скице и студије. Саветник у изради слике био му је знаменити историчар Стојан Новаковић. Слика је на Светској изложби добила златну медаљу. После Париза била је изложена у Лондону и Београду, а критика ју је славила и хвлила. Више о тој слици која се чува у Народном музеју у Београду (уље на платну, 390 х 589 cm) можете да прочитате у: П. Петровић, "Паја Јовановић - системски каталог дела", Народни музеј у Београду, 2012, стр. 74-77.
Нема коментара:
Постави коментар