Дивна за душу |
Дивна Љубојевић више од две деценије са својим хором "Мелόди" наступа у најпрестижнијим концертним дворанама света, промовишући православну духовну музику у класичну, тј. настојећи да она добије место које западна духовна музика има одувек. До сада је одржала око 500 концерата, остављајући без даха публику најразличитијег сензибилитета, као и најзахтевније критичаре. Остали су запамећени и међународни пројекти са солистима из Велике Британије, са солистима Базелске опере, као и премијерна извођења вокално-инструменталних дела домаћих композитора. Уз то, Дивна Љубојевић и "Мелόди" сваке недеље и празника певају на богослужењима у манастиру Ваведење на Сењаку у Београду. Дивна се бави и педагошким радом (Француска, Велика Британија, Русија), док су "Мелόди" у Србији били својеврсна школа дириговања и појања из које су изашли многи данас угледни појци, диригенти и педагози у области духовне музике. Концерти, певање на богослужењима, педагошки рад и укупно 18 музичких издања, од којих је 8 објављено у земљи (девето је у припреми), а чак 10 у иностранству, сврставају Дивну и ред највећих мисионара српске, али и византијске, и уопше православне културне баштине. За свој рад Дивна и "Мелόди" добијали су бројна признања, од награде "Војислав Илић" "Мелόдима" као најбољем хору на Међународном фестивалу "Хорови међу фрескама" (2000), до ордена Почајевске иконе Мајке Божије којим је Дивну одликовао поглавар Украјинске Православне Цркве Митрополит Владимир "за проповед Православља појањем" (2010). Такође, водећи француски Магазин за класичну музику “Le Mond De la Musique” доделио је њеном музичком диску “Lumieres Du Chant Byzantin” највишу могућу оцену (пет звездица). Дивна Љубојевић је појање почела да учи као десетогодишња девојчица у певници манастира Ваведење, од монахиња које негују јединствен стил заснован на руском трогласном појању и традиционалном "карловачком" појању у редакцији Н. Барачког. Завршила је Музичку академију у Новом Саду. Још као студент била је диригент хорова "Мокрањац" и "Прво београдско певачко друштво" ("најмлађи диригент у историји најстаријег певачког друштва", како је писала "Политика"). А онда је у јесен 1991. године са групом пријатеља основала је Хор и студио за духовну музику "Мелόди". За славу и небеског покровитеља Хора изабран је свети Роман Мелод (Слаткопојац, празнује се 1/14. октобра). Данас су Дивна и "Мелόди" широм света заштитни знак православне духовне музике и спремни су да наставе своју мисију са једнаким ентузијазмом као и пре двадесет две године...
Владимир Робертович Милер, бас-профундо, најдубљи глас на свету, заслужни уметник Руске Федерације, оперски певач и црквени појац, солиста Државне Академске Капеле Санкт-Петербурга, рођен је у Сибиру 1964. године. Заршио музикологију на Лењинградском државном конзерваторијуму, а потом соло певање на Музичкој академији у Келну. Наступао на концертима у Великој Британији, Ватикану, Холандији, Италији, Немачкој, Сједињеним Државама... Певао је у оперским поставкама Маријинског театра у Санкт Петербургу, Холандске Краљевске Опере и других угледних кућа. Такође, аутор је бројних радова из области историје руске музике. Владимирова извођења забележена су на око 80 музичких дискова водећих светских издавачких кућа, а о његовом стваралаштву снимљено је више телевизијских филмова, као и телевизијских и радио емисија у Русији и Западној Европи. Ово је његов први сусрет са српском публиком.
Ансамбл солиста Празничног хора Валаамског манастира. Празнични хор Валаамског манастира основан је по благослову Епископа Тројицког Панкратија, игумана Спасо-Преображењског Валаамског манастира ради појања на богослужењима на којима је присутан Патријарх. У састав Хора и његовог ужег ансамбла ушли су најбољи појци вокалних колектива и музичких театара Санкт-Петербурга. Сваке године Хор учествује у патријаршијским богослужењима, а такође наступа и са концертним програмом у Русији и иностранству. Ансамбл хора је добитник награде "За извођачко мајсторство" фестивала Branderburgische Sommerkonzerte (Берлин, 2000). Године 2008. Хор је одржао концерт у базилици Св. Николе у Барију (Италија) у оквиру "Фестивала руске уметности" који је одржан на личну иницијативу В. В. Путина и С. Берлусконија. На репертоару ансамбла је древно појање Православних Цркава Грчке, Бугарске, Србије и Грузије, као и древноруско богослужбено појање, руска духовна музика XVII-XX века, древно и савремено валаамско појање, руске народне песме, романсе, маршеви руске армије и козачки маршеви. Ансамбл традиционално прати посете руског државног врха острву Валаам. Алексеј Жуков, диригент и руководилац Празничог хора Валаамског манастира (рођен 1969), завршио је Хорску школу "Глинка" при Лењинградској Државној Академској Капели. Године 2008. награђен је граматом Митрополита Санкт-Петербуршког Владимира "за усрдан труд на добробит Православне Цркве".
Хор Богословије Св. Арсеније из Сремских Карловаца је мушки вокални ансамбл са вековном традицијом. Карловачка Богословија је од свог оснивања 1794. године много полагала на неговање традиционалног црквеног појања. Уосталом, то је родно место српског народног "Карловачког појања", чије је напеве савременим нотним писмом први пут забележио Корнелије Станковић боравећи у Сремским Карловцима између 1855. и 1877. године. У хору Богословије некада су певали великани српске духовне музике попут Н. Барачког. Данас је руководилац овог хора Тамара Петијевић, диригент и музички педагог великог међународног искуства.
Нема коментара:
Постави коментар