Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (6)

Данашњи изглед аквадукта у Константинопољу

42. Али довољно је о томе... Нећу да говорим о наткривеним и зеленилом ограђеним путевима који су некада пресецали читав град, па се с краја на крај могло проћи без блата и у заклону од сунчевих зрака. Остављам и монолитне стубове, од којих би сваки могао да буде кула или утврда. Прескочићу и тремове, и основе на којима почивају стеле, и пирамиде. Ћутке ћу проћи покрај царских двораца у различитим деловима града, њихове многобројности, величине, лепоте, а такође и позоришта, јавних зграда, вежбалишта, школа, хиподрома, пристаништа за бродове, зидина и утврђених лука, ровова, камених темеља и зидова који се дижу из мора, покривених бродоградилишта која могу да приме све врсте бродове, кула сред мора, па и на пучини, у дубини и вртлогу од плиме и осеке, са водом за пиће у њима; осим тога и аквадукта, подземних и подигнутих на зидове, тако да их је могуће назвати рекама у ваздуху, које ту долазе издалека, при чему је највеће растојање – неколико дана пута;
канала прокопаних међу горама, и цистерни за примање воде из аквадукта, које за ове последње врше улогу мора или језера, при чему су неке од њих наткривене и заклоњене од очију, а друге под ведрим небом и видљиве (у њима чак могу да плове бродови). Неке од њих су унутра под сводовима, а друге на крову, доносећи сопственицима корист за баште и вртове. Да и не говорим о мноштву стубова и апсида у њима, и о другим подземним и у земљу укопаним грађевинама, које Град претварају у некакав горњи спрат, који се налази у висећем положају над подземним грађевинама; о јавним канализационим одводима нечистота, којих и овде (у Риму) није мало.
43. А шта да се каже о јавним купатилима, којих је у њему (Константинопољу) описан тако велик број, да је у то тешко и поверовати?.. (124)
Превод: М. С.
Наставак следи...