Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (5)

Константинопољски хиподром

38. Њега (Константинопољ) су створили, ујединивши се, два најмоћнија и најмудрија народа – један који је имао царство у то време, а други нешто пре првог – који су се истакли сваком вештином, осећајем сопственог достојанства и узвишеношћу, тачније Римљани и Јелини, који су с тим циљем користили услуге и добра других народа. Најпре су изабрали место за оснивање града, при чему место достојно и таквог будућег града који су замислили и њихове државе, како би, настанивши се у њему, могли лако да управљају читавим светом. Изабрали су га ипак не само ради управљања читавим светом, него и, да тако кажемо, полазећи од интереса читаве васељене, као њени владари, водећи рачуна о томе да ни Риму и многим другим (градовима) судбином није било предодређено да постану (тако) знаменити.
39. Него, као што је већ бивало силом ових или оних узрока и преокрета, и други (градови), који су се појавили негде на другом месту и потом се уздигли, сматрајући неправедним то што су доживели опадање, трудили су се да улепшају место на коме се налазе. Колико је то било могуће настојали су да се утеше уметношћу, и ценили су вредности које су потицале од места на коме су се налазили и природног положаја. Неки су истина до краја трпели многе непријатне природне околности које су биле својствене том месту, јер оне нису у свему биле добре, па су се у већини случајева очигледно повлачили, што се догађало чак и са оним грађевинама које су мало-помало добиле задивљујуће размере.
40. А наш град (тј. Константинопољ) добио је управо ту територију, као што сам рекао, услед свесног избора од стране мужева вичних таквом делу, како и доликује граду коме је предстојало да управља светом, с циљем да му се пружи свака удобност, све што му је неопходно и што он заслужује. А да је њихова одлука била исправна, ми који живимо данас то знамо из искуства. За улепшавање града довели су затим са свих страна позајмљене занатлије, које су одмах почеле раскошно да зидају. Будући да су и сами били богати, градили су са величанственом предузимљивошћу, јер су поседовали царску раскош будући да су и сами били цареви. Уосталом, како би ти мужеви, који су овамо (тј. у Константинопољ) дошли из таквог града (тј. Рима) и таквих двораца, могли да живе оскудно и јадно? Потомци су се увек угледали на претке, што се нарочито види по њиховим грађевинама.
41. Природа им је сама унапред припремила за градњу мраморна острва пред самим (градским) вратима, као да је знала какви људи какав град ту треба да подигну, па је унапред послала материјал како би добио одговарајућу лепоту и достојанство. А њима није био довољан ни бели мермер, ни разнобојно камење Тесалије, Пароса и Пелопонеза, него су за подизање града почели да копањем набављају камен из Арабије, Египта, Либије и Мармарике (у Африци), па чак и из саме спаљене пустиње, с тим да одмах изграде куће које ће по својим размерама бити и саме већ као какви градови, и да подигну храмове за које се тешко могло поверовати да су се појавили као плод људског умећа и труда; уосталом, и благочестива вера у Бога садејствовала им је у томе. Тако су ови људи све чинили савршено исправно. Па ако су толико и тако квалитетно зидали незнабошци, колико и како ће тек зидати поштоваоци истинитог Бога? И ако су толике зграде биле принесене и посвећене демонима и њиховим слугама, какве је благодарне дарове требало принети Спаситељу за ослобођење од њих?
42. Али довољно је о томе...
Превод: М. С.
Наставак следи...