 |
| Слика која стоји у Историјском музеју у Цариграду, изнад остатка ланца који је затварао улаз у Златни рог |
31. Јер дела једних људи, када се надмећу са другима, могу да победе само ако буду лепша, па и лепота родитеља доприноси да деца буду још лепша, док држање (нарочито мајке) утиче на њихово држање, при чему (се ова особина сусреће) не само код људи, него и код других живих бића. Нема зато ничег чудног у томе да је велик и леп (град, тј. Рим) донео на свет још већи и лепши (град); и то, са своје стране, представља повод за похвалу мајци: јер лепоте мајке придодају се затим лепотама ћерке, при чему треба поредити не једну кроз другу – то јест не Нови Рим кроз Стари – него сваку некако саму кроз себе.
32. Оваквим надметањима нису потребне лоше судије, нарочито из редова нас који смо наследници добара и једног и другог, па смо у једном случају синови, а у другом унуци. Него се пре треба гордити са оба (града), јер смо обавезни да о њиховој узвишеној лепоти сведочимо многима, будући са имамо могућност да наводимо не само велике и лепе родитеље, него исте такве или сличне прародитеље. За родитеље је веома пожељно, како је неко рекао, да своје место у свему предају деци; стога је оправдано ако и ми пружамо основ да нам буде приписано тако нешто.
33. Дакле, тврдим да је мати била веома лепа и раскошна, а ћерка још лепша у много чему. Тако да овоме (Риму) није доликовало да буде митрополија и мати другоме, нити ономе (Константинопољу) да буде колонија и ћерка првог; јер, као што је речено, никада још није било такве сличности између једне мајке и ћерке, као између њих. Па и лепота овога града (Рима), попут искре неког огња или светлости, код онога се (тј. код Константинопоља) даље развила.
34. Чак и ако не бисмо могли да кажемо ништа друго, довољан је већ положај (Константинопоља) на оба континента, имам у виду Европу и Азију, и то што се овде додирују северно и јужно море, тако да он (Константинопољ), као да стоји на вратима, сједињује васељену и народе који живе у њој – овде континенте, тамо мора, а заправо и једно и друго – као каква општа спона, а истовремено их и ограђује једно од другога. По мом мишљењу, то није само корисно и дивно, већ и изгледа царски.
35. А што се тиче луке (у заливу Златни рог), она својом величином и безбедношћу, по мом мишљењу, надмашује све друге, где год се налазиле, и може да прими све било када и било где изграђене триреме и олкаде (теретне бродове). Па још и то што је (Константинопољ) са свих страна окружен и морем и копном, тако да је у сваком погледу и копно и острво, и једнако близу и копну и мору.
36. Не знам заостаје ли он у нечему за моћним вавилоњанима, као венац-прстен од зидина; па и бројност, размере и висина пиргова на зидинама – чак и када би сваки од њих био јединствен – у стању су, као ни једна друга у целини сачувана грађевина, да сами по себи изазову усхићење посматрача. Задивљујући су величина, размере и вештина с којом су подигнута степеништа која воде на зидине, а такође и врата на зидинама и величанствена утврђења која их окружују; спољашњи утврђени шанац испред зидина у неком другом граду и сам по себи био би довољан за поуздану заштиту; и ровови који су овде ископани, њихова конструкција, њихова ширина и дубина, као и обиље воде у њима. Тако да се чак и у оном делу (града), где (мора) нема, захваљујући тој води чинило да је град на мору, док напротив, у оном делу где је окружен морем, захваљујући околним копненим пределима чинило се да је континенталан. И као што је својевремено за Атину речено да се може опловити морем или обићи пешке, тако се и он (Константинопољ) може попола пресећи пешке, или се кроз њега може пловити морем. Коме би се онда могла дати палмова гранчица првенства? Или пре: коме би се могло уступити право да му се приближи или да се упореди са њим?
37. Па и то што се налази унутар града, било је заиста достојно његових зидина и тог узора према коме је, као што сам рекао, у почетку поникао; достојно је, на крају, митрополије, мајке, врлине и моћи његовог оснивача.
38. Њега (Константинопољ) су створили...
Превод: М. С.
Наставак следи...
33. Дакле, тврдим да је мати била веома лепа и раскошна, а ћерка још лепша у много чему. Тако да овоме (Риму) није доликовало да буде митрополија и мати другоме, нити ономе (Константинопољу) да буде колонија и ћерка првог; јер, као што је речено, никада још није било такве сличности између једне мајке и ћерке, као између њих. Па и лепота овога града (Рима), попут искре неког огња или светлости, код онога се (тј. код Константинопоља) даље развила.
34. Чак и ако не бисмо могли да кажемо ништа друго, довољан је већ положај (Константинопоља) на оба континента, имам у виду Европу и Азију, и то што се овде додирују северно и јужно море, тако да он (Константинопољ), као да стоји на вратима, сједињује васељену и народе који живе у њој – овде континенте, тамо мора, а заправо и једно и друго – као каква општа спона, а истовремено их и ограђује једно од другога. По мом мишљењу, то није само корисно и дивно, већ и изгледа царски.
35. А што се тиче луке (у заливу Златни рог), она својом величином и безбедношћу, по мом мишљењу, надмашује све друге, где год се налазиле, и може да прими све било када и било где изграђене триреме и олкаде (теретне бродове). Па још и то што је (Константинопољ) са свих страна окружен и морем и копном, тако да је у сваком погледу и копно и острво, и једнако близу и копну и мору.
36. Не знам заостаје ли он у нечему за моћним вавилоњанима, као венац-прстен од зидина; па и бројност, размере и висина пиргова на зидинама – чак и када би сваки од њих био јединствен – у стању су, као ни једна друга у целини сачувана грађевина, да сами по себи изазову усхићење посматрача. Задивљујући су величина, размере и вештина с којом су подигнута степеништа која воде на зидине, а такође и врата на зидинама и величанствена утврђења која их окружују; спољашњи утврђени шанац испред зидина у неком другом граду и сам по себи био би довољан за поуздану заштиту; и ровови који су овде ископани, њихова конструкција, њихова ширина и дубина, као и обиље воде у њима. Тако да се чак и у оном делу (града), где (мора) нема, захваљујући тој води чинило да је град на мору, док напротив, у оном делу где је окружен морем, захваљујући околним копненим пределима чинило се да је континенталан. И као што је својевремено за Атину речено да се може опловити морем или обићи пешке, тако се и он (Константинопољ) може попола пресећи пешке, или се кроз њега може пловити морем. Коме би се онда могла дати палмова гранчица првенства? Или пре: коме би се могло уступити право да му се приближи или да се упореди са њим?
37. Па и то што се налази унутар града, било је заиста достојно његових зидина и тог узора према коме је, као што сам рекао, у почетку поникао; достојно је, на крају, митрополије, мајке, врлине и моћи његовог оснивача.
38. Њега (Константинопољ) су створили...
Превод: М. С.
Наставак следи...
Нема коментара:
Постави коментар