Превозна средства у средњевековној Србији и позној Византији

Апостол Филип и евнух царице Кандакије,
фреска из манастира Високи Дечани (1339-1340)

Основно превозно средство у Царству Ромеја био је коњ, али су коришћена и кола на два или четири точка, док су у граду употребљаване и носиљке, које су носили робови и слуге.
Може се претпоставити да је слично било и у Србији, с тим што су носиљке, као превозно средство погодно пре свега за градске средине, због карактеристика српских средњевековних градова, свакако биле слабије заступљене.
У раној Византији, у V и VI веку, у Константинопољу, на "улицама широким за оно доба, али које би данас изгледале уске, кретала су се многобројна кола без опруга. Богатији становници су их бојили и позлаћивали, а упрегнуте мазге имале су позлаћене амове. Свети Јован Златоусти описује раскошне кочије дама из високог сталежа. Њих су пратили евнуси у ливрејама сјајних боја" (Л. Бреје, 95).

Познато је да су на Константинопољском хиподрому, у његово златно доба, одржаване трке двоколица – двопрега или четворопрега какав је био представљен на улазу у Хиподом.
Али о колима у позној Византији и средњевековној Србији, поготово као о средству за превоз путника, има веома мало сведочанстава. Једно од тих сведочанстава је фреска из манастира Дечани насликана 1339-1340 године, на којој је представљена путничка двоколица са два упрегнута коња.

Каква су кола могла бити коришћена у време царице Јелене, показује нам минијатура Жана ле Тавернијеа из 1455. године (Национална библиотека, Париз).

Jean le Tavernier, 1455
(Bibliotheque Nationale, Paris)

До половине XV века у мађарском граду Кочу (Kocs) почела је производња лаких путничких кола, која су по месту настанка добила назив "кочије". Такође, у то време у западној Европи већ се чешће јављају кола са једноставним системом вешања која су омогућавала знатно удобнију вожњу него у прошлости (Julian Munby, "From Carriage to Coach: What Happened?", in: Robert Bork and Andrea Kann (eds) "The art, science, and technology of medieval travel", Ashgate 2008, pp. 41-53). Да ли је нешто од ових новина стигло и до Србије или до Византије, пре коначног турског освајања, о томе можемо само да нагађамо. (18-19, 46, 67, 183)

Бићемо захвални читаоцима за сваку сугестију у вези са овом темом и у том смислу очекујемо ваше коментаре.