Монахиња Ипомонија

Hagia Sophia: The Deisis mosaic (probably dates from 1261)

"Сад кад се Јован полако опоравља – размишљала је – и када ће Константин, који му се и иначе увек налазио при руци, бити ту да га подржи и замени, прави је тренутак да се она повуче како би се читавим својим бићем посветила Богу и припремању своје душе за прелазак у вечност. Стога се одрекла живота у свету, разделила је највећи део свог имања сиромасима, обукла монашке ризе и почела да се подвизава иночким подвигом. На монашењу Царица је добила ново име: Ипомонија. Свакоме ко ју је познавао одмах је било јасно одакле оно: реч 'ипомони' на грчком означава 'постојаност' и 'трпљење', а код царице Јелене, која је без сумње била пуна врлина, одувек се посебно истицала управо врлина трпљења. 
Колико се само пута Царица тешила речима Спаситељевим: Трпљењем својим спасавајте душе своје; који претрпи до краја тај ће се спасти. Колико је пута чула или прочитала речи Његових апостола: Хвалимо се и у невољама, знајући да невоља гради трпљење. Или: Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различита искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење; а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка". (192-193) 


Постоји предање које се наводи у неким грчким житијима, да се царица Јелена Драгаш замонашила одмах након смрти свог супруга Манојла II Палеолога и да је као монахиња Ипомонија живела у константинопољском манастиру Кира Марте. Но, на основу Сфранцесовог казивања (30,3) и других извора, чини ми се да је пре могуће извести закључак како се царица замонашила пред крај живота. Сфранцес такође на два места спомиње манастир Кира Марте, али нигде не говори да је царица замонашена у том манастиру. Можда је света царица након монашења формално припадала сестринству овог манастира, али су државне дужности које је и даље обављала свакако изискивале њено често присуство на двору. Ово питање би захтевало детаљније истраживање. (192)