Фирентинска унија

Учесници сабора у Фиренци на фресци Б. Гоцолија 

(Benozzo Gozzoli's Journey of the Magi, in the Palazzo Medici Riccardi in Florence, 1459–61)

"Цар је веровао, као уосталом и многи његови поданици,  да помоћ Царству у одбрани од Турака може да стигне једино из земаља западне Европе, и да би папа могао да је обезбеди одмах након успостављања Уније између Православне и Римокатоличке цркве, које су због питања вере и црквеног поретка већ вековима биле раздвојене. Међу бројним угледним људима који су кренули из Константинопоља, поред Цара били су васељенски патријарх Јосиф ΙΙ и двадесетак архијереја, али посебно су се истицала двојица: образовани Висарион, Плитонов ученик из Мистре, митрополит Никеје и потоњи кардинал Римске цркве, и Марко Евгеник који је те године, после упокојења старог Ефеског митрополита, на задовољство Царице-мајке која је о њему одувек имала високо мишљење, изабран на ову древну, апостолску катедру, а уз то је имао пуномоћ да говори и у име три источне патријаршије. 
На бродовима који су испловили из константинопољске луке нашли су се још и Царев брат деспот Димитрије, кога је Јован VIII повео на пут можда најпре зато што није био сигуран у његову лојалност, па је сматрао како не би било безбедно оставити га код куће, затим и сам славни философ Георгије Гемист Плитон, који је у то време имао већ око осамдесет година и који ће за италијанске интелектуалне кругове бити главна звезда цариградске делегације, па угледни византијски племићи и високи државни чиновници попут Марка Јагариса и Георгија Филантропина, учени Георгије Схоларије, Судија Римљана, члан Сената, Василевсов секретар и професор философије на Цариградском универзитету, који ће се касније замонашити и постати игуман манастира Пантократор, а још доцније и Васељенски патријарх. Ту су даље били представници светогорских манастира, као и службеник Цариградске патријаршије и историчар Фирентинског сабора Силвестар Сиропул. Заједно са писарима, куварима, послугом и Царевом гардом, делегација која је кренула у Ферару бројала је готово седамсто људи". (174-175)