Однос Ромеја према Латинима

The Capture og Constantinople in 1204 (Tintoretto)

"Неповерење према латинима посебно се укоренило два века раније када су Град заузели витезови са Запада, учесници Четвртог крсташког похода, који су га до те мере опљачкали да се до краја постојања Велике Романије није опоравио. Био је то дотад једини случај у историји да је престоница пала у руке освајача, али, по мишљењу њених житеља, опет захваљујући издаји латина. Наиме, непријатељски бродови никада нису могли да уплове у залив Златни рог јер улаз био затворен дебелим ланцем који се пружао од високих морских зидова Цариграда до утврђене Галате коју је Цар поверио на управљање венецијанцима. Ови последњи уклонили су ланац и омогућили крсташима да са бродовима уђу у залив, те да цариградске зидине нападну на месту где су биле најслабије, код четврти  Влахерна, и то истовремено са мора и са копна.
А о богатству Константинопоља из тог доба најбоље сведоче сами крсташи, на пример Роберт од Кларија који каже да такво благо није имао ни Александар Велики, ни Карло Велики, и да четрдесет најбогатијих градова на свету не би заједно имали онолико блага, колико су крсташи пронашли у Цариграду. Сами пак Ромеји веровали су да се две трећине укупног светског богатства чува у њиховој престоници, док је преостала трећина распоређена у остатку света. О размерама латинске пљачке у Цариграду говоре и речи једнога од вођа крсташа, Годфроа Вилардуена: "Од како је света и века, ни у једном граду није добијен оволики плен". Латини су потом готово шест деценија на својим галијама односили пут Запада благо Ромеја. Није онда ни чудо што су поменуту ненаклоност цариграђана осећали готово сви путници из западне Европе, па је тако витез Бертранд де ла Брокијер писао како је много присније односе остварио са Турцима и да им више верује него Грцима, будући да ови последњи мрзе хришћане који припадају римокатоличкој цркви". (170-171)