Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (7)

Остаци 56 км дугог Анастасијевог зида (V век)

који се протезао од Црног до Мраморног мора,

64 км западно од Константинопоља.

43. А шта тек да се каже о јавним купатилима, којих је у њему (Константинопољу) описан тако велик број, да је у то тешко и поверовати? О изобиљу воде која из (многих) извора тече у сваку кућу, по читавом граду? Шта рећи о приградским сеоским имањима (проастија) која су по својим размерама тако велика, да је потребно више дана како би се обишла, а њихове се грађевине по својој лепоти, удобностима и опремљености надмећу са било којим видом сличних грађевина у Граду? Јер константинопољске проастије се простиру непрекидно од Абидоса, Сеста и Хелеспонта до Трачког Босфора, Ијерона и Кијане, било из Азије или Европе, око Пропонтиде, окружујући сам град, острва и залив (Златни) Рог. Ако би неко хтео да наброји све њихове храмове и зграде, морао би да напише читаву историју, при томе никако не кратку. Сама та приградска места, проастије – тачније оне које су заузимале велики део територије испод такозваног „Дугог зида“ (Анастасијев зид), од доњег (тј. Мраморног) мора до горњег Еуксинског мора – образовале су град који би могао да постане провинција, јер је по својим размерама садржао у себи онолико, колико би се, можда, у свим осталим, заједно узетим, тешко могло наћи.
44. А што се тиче самог „Дугог зида“, он би се с пуним правом могао назвати и „Широки“ и „Високи зид“, јер је толико јак – што је резултат употребе обичних каменова приликом градње, као и шљунка из река и потока, и облутака – да изазива дивљење. При томе, коришћено је такво камење, или ако је угодно камење таквих димензија, и таква грађевинска вештина, да је пре настала планина неголи зид, с правом изазивајући неверицу посматрача, чак и уколико се мери с неколико хвати (хват = 1,78m). Тако да, ако би стајао вертикално, попут каквог ужета или вертикално постављене греде, и онда би његова дебљина одговарала његовој дужини, што им је потребно како би били непробојни и неразрушиви.
45. Уосталом, и сам тај градски зид, или, још и пре, и друге грађевине – које су у Граду подигнуте, као што је већ речено, у доба моћи царства – грађене су пре због склоности ка раскоши, него због неопходности, баш као и неки други дивљења достојни градски споменици. Јер што је мање тада било потребно огромних зидова, то су их више и по броју и по размерама подизали; сматрало се да Град као такав, настаје и добија назив пре свега од зидова, који се не подижу само због потреба садашњег времена, него заувек. Јер и људима се временом много шта догоди: и завист (народних) маса која спада међу велике несреће, и велики земљотреси. Тако да (зидови) задуго остају не само симбол моћи њихових градитеља, него и бриге за будућност, и њихове мудрости. (124)
Превод: М. С.
Наставак следи...