1. Најблагороднији василевсе! Оно, о чему је твоје царско величанство требало да известим већ много пута, написао сам у другом писму, за које се надам да је стигло заједно с овим. Осим тога, ја сам ти одавде (тј. из Рима) и раније много писао, а доста и недавно. Но ипак, учинило ми се умесним да придодам још и ово, ради задовољства, а не користи, које сам у великој мери осетио већ и зато што своје речи упућујем твојој Божанствености. Материјал за ове речи зајмим од самог града којим сам се и раније одушевљавао, на основу онога што су ми о њему причали (други), а сада пак, кад сам га видео сопственим очима, сматрам да још више заслужује дивљење него кад неко узме да суди о њему просто по причама.
