Јован VIII Палеолог и Ана од Русије

Фотијев "Велики сакос"

Ево једног изузетног историјског споменика из епохе последњих Палеолога. Реч је о такозваном Фотијевом Великом сакосу. Нема много сачуваних византијских уметничких предмета с почетка XV века, но два су за нашу причу посебно значајна. Први је рукопис са делима светог Дионисија Ареопагита који се данас чува у музеју Лувр у Паризу и о коме смо већ писали. Други је "Велики сакос" митрополита Фотија, данас део збирке Оружејне палате Московског кремља, који ћемо сада укратко покушати да представимо.

Заједничко овим споменицима је то што поред изузетне уметничке вредности, која сведочи о високим дометима ондашњих цариградских уметничких радионица, представљају и значајну историјску грађу. Околности у којима су настали, намена тих предмета, имена односно титулатуре који су на њима означени, по речима Ивана Ђурића, доприносе поузданијем расветљавању историјских збивања. Портрети извезени на сакосу пружају нам између осталог представу о владарској одећи оног времена.

Фотијев сакос израђен је у Константинопољу око 1417. године и  послат Кијевском митрополиту као дар поводом венчања младог ромејског василевса Јована VIII и руске принцезе Ане.

То је горња епископска богослужбена одежда од тамно плаве свилене тканине јаког сјаја (сатен, атлас) која је извезена златним и сребрним концем (Руси су ову технику, донету из Византије, назвали "ликовно шивење" или "живопис иглом"). Фотијев сакос украшен је бојеном свилом и бисерима (употребљено их је преко 4 кг). Његова дужина је 135 цм, а ширина у раменима 112 цм.

Централним делом сакоса доминирају представе Распећа и Васкрсења (Силаска у Ад). У другом плану су новозаветни догађаји попут Рождества Христовог, Уласка у Јерусалим, Тајне вечере, Полагања у гроб, као и ликови Богородице, анђела и старозаветних пророка. Централни део сакоса оивичен је текстом Символа вере на грчком језику.

На бочним деловима сакоса изображени су светитељи Цркве и две старозаветне сцене: Аврамова жртва и небеска лествица коју је у сну видео Јаков.

У доњој половини централног дела сакоса, са леве и десне стране сцене Васкрсења, представљени су свети цар Константин и царица Јелена. Испод цара Константина извезени су ликови Јована VIII Палеолога и његове супруге Ане Васиљевне. Поред Јована VIII представљена је и особа којој је дар намењен - Фотије, Митрополит Кијевски и све Русије. Испод свете царице Јелене извезени су ликови московског владарског пара, Великог кнеза Василија, сина Димитрија Донског, и његове супруге литванске принцезе Софије Витовтовне. За разлику од осталих натписа на сакосу, њихова имена и титуле означени су на руском.

Интересантно је да се примети како Јован VIII и његова прва супруга, баш као и митрополит Фотије, имају светитељске ореоле око глава, а московски Велики кнез и његова супруга не, чиме су аутори и наручиоци овог уметничког дела свакако желели да истакну духовно првенство Ромеја у односу на Русе.

Занимљив детаљ чине и ликови тројице светих мученика из Вилнуса - Антонија, Јована и Евстатија, који су представљени између византијског и руског владарског пара. То су Литванци који су примили Православље и због тога били мучени и погубљени од стране литванског кнеза. Васељенски патријарх Филотеј их је канонизовао 1374. године, непуних 30 година након њиховог страдања, а Фотијев сакос даје њихову најстарију сачувану ликовну представу. Но, овим већ напуштамо оквире наше теме...