"Непоколебљивост – то је један од првих квалитета војника. Ратници искусни у борби за обележје храбрости сматрају одважан напад на непријатељске линије, али за неупоредиво већу храброст сматрају мирно стајање, са непоколебљивом чврстином, под налетима непријатеља, онда када то захтева општи план војсковође. Ето, такви су војници најпоузданији. Храбри ромејски ратници! Уз помоћ Божију, непријатељ нас неће покорити ни сада, нити икада, док год смо у стању да носимо оружије и да се боримо за част отаџбине, за коју смо спремни и да умремо!" (Манојло II Палеолог)
(78)
Према: Mark C. Bartusis, The Late Byzantine Army, Arms and Society, 1204-1453, p. 103. (78)
Да, да и још једно сетно - да! Заиста, то беху времена части и јунаштва, нарочито хришћанских ратника који се борише за православног Цара, Веру и Отечество!
ОдговориИзбришиДанас би вероватно савремени војници требали да непоколебљиво стоје под кишом разноврсних паклених пројектила који се на дугме шаљу са другог континента?!?
И ради кога поднети жртву, ради демократског председника и парламента грађанске секуларистичке псеудодржаве?
Ех, времена давно прохујала...