Путовања

Краљица Јелена Анжујска и њен син краљ Милутин
(фреска из Грачанице, 1324)

Поклоничка путовања попут овога које је описано у другом поглављу књиге представљала су у Србији у XIV веку сасвим уобичајену ствар. Није била реткост ни да се искористе и у политичке сврхе. Такво је на пример било путовање краљице Симониде, четврте супруге Теодориног деде краља Милутина, која је најпре пошла у Београд, где се састала са Каталином, женом краља Драгутина, а затим су обе пошле у манастир Градац како би се поклониле гробу Милутинове и Драгутинове мајке, краљице Јелене (види: Архиепископ Данило, Живот краљице Јелене, у: Животи краљева и архиепископа српских, СКЗ, Београд 1935, стр. 72 и даље). (18)

Мада су описи места у овом поглављу утемељени на историјским изворима, а наведени документи (попут помјаника Пчињског манастира) аутентични, само путовање које је овде приказано представља конструкцију аутора, или како се то данас каже "фикцију", и спада у ону категорију која је у Прологу споменута као нешто "што је можда могло да буде" (7).