У Студитском манастиру...

Остаци цркве Студитског манастира (фото: М. С.)

"...Другом приликом, после месец или два, Јелена би посетила Студитски манастир који се дизао у тишини бујног врта, на брежуљку изнад мора, у близини чувених Златних врата, тријумфалног улаза у Град. Подигао га је конзул Студије отприлике 130 година након оснивања Константинопоља, у време док је Рим још био престоница западне половине Царства. Кварт око Златних врата у та древна времена био је слабо насељен, а у манастиру су се настанили монаси акимити – они који никада не спавају него непрестано узносе хвале Богу смењујући се на молитви. Три века касније Студион ће већ постати најугледнији и најзначајнији међу цариградским манастирима, да би се почетком IX века на месту његовог игумана нашао свети Теодор Студит, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богонадахнути учитељ Православља и чудесни подвижник. Манастирска црква, широка и издељена стубовима, изнутра је била пуна у злато окованих икона које су бљештале потпут малих сунаца, док се њен под белео као да је поуст бисером. У Студиону је било седиште Патријаршијске школе која је имала тридесет професора и уз Цариградски универзитет била главна образовна установа Царства". (68-69)