 |
| Sultan Murad II (1402-1451) |
"Међутим, када је Јован следеће године на ратним лађама са многобројном свитом кренуо на пут за Венецију и потом одатле у Угарску како би обезбедио помоћ, главну реч у престоници није водио ни болесни Манојло II, ни регент, деспот Константин, мада је он већ са седамнаест година одважно учествовао у одбрани града, нити пак Јованова супруга царица Софија, која је и иначе живела у некој врсти изолације, него управо Царица-мајка. Она је преко Манојла Мелахрина водила преговоре са султаном, да би на крају послала делегацију у којој су поред поменутог дипломате били још Лука Нотарас и Георгије Сфранцес – овај последњи за себе вели да је био лични изасланик "свете госпође" са задатком да оданде шаље шифрована писма ако буде потребе – и та је делегација крајем јануара 1424. године склопила споразум између Ромејског царства и султана Мурата II, драгоцен јер ће Ромејима омогућити још један период мира. Мировни споразум је јасно показао да у одсуству Јована VIII државом стварно управља Царица-мајка". (139-140)
Види о томе детаљно: Анастасијевић, цит. дело 30-31
(139-140)
