Eustathii, Commentarii ad Homeri Iliadem et Odysseam

Светитељ Jeвстатије Солунски на фресци из манастира Ватопед (1312)

Светитељ Jeвстатије Солунски (XII век) био је један од најистакнутијих византијских познавалаца Хомеровог дела. Његови коментари на "Илијаду" и "Одисеју" требало би да буду наш следећи издавачки подухват, након што изађе последњи том "Библиотеке" светог Фотија Цариградског. И ова књига ће садржати паралелно грчки изворник и српски превод, са предговором, коментарима, индексом, мапама, баш као и "Хроника - Пад Византијског царства" Георгија Срфранцеса коју смо објавили пре три године...

Књига "Последња византијска царица" на Фејсбуку

Књига "Последња византијска царица" од данас има и своју Фејсбук страницу (кликните да бисте је погледали).
www.facebook.com/TheLastByzantineEmpress

Манојло Хрисолорас: Константинопољ и Рим

"Младом престолонаследнику се у то време из Рима редовно јављао његов учитељ Манојло Хрисолорас, изражавајући у писмима модерне погледе који су изазивали Јованово дивљење. Хрисолорас је ту између осталог показивао велико уважавање према натурализму античке уметности и лепоти 'вечног града', његових старина и хришћанских светилишта, али је при томе закључивао да Константинополис надмашује Рим због свог неупоредивог положаја и чудесних грађевина попут, на пример, храма Свете Софије". (124)

Bibliotheca

Coming Soon: Saint Photius Patriarch of Constantinople, "MYRIOBIBLON, sive Bibliotheca librorum quos legit et censuit...", parallel text in Greek and SERBIAN...

Φιλαδέλφεια

Филаделфија: три велика стуба, остаци византијске базилике Св. Јована Богослова
(крај VI - почетак VII века)

"Манојло је као турски вазал био присиљен да учествује у њиховом походу на Филаделфију, последњу тврђаву Ромејског царства у Малој Азији, и тако заправо на страни непријатеља ратује против сопствених поданика, што ће сматрати за једно од најтежих искустава у животу". (45)

Патра

Патра - разгледница с краја XIX века

Епизода о Константиновој опсади Патре (158-161) испричана је на основу мемоара Георгија Сфранцеса (Хроника, 17,5-19,4).

Мехмед I Челеби

Диван султана Мехмеда I, отоманска минијатура
(Istanbul Üniversitesi Rektörlügü, Inv. T 5970, fol 264v)

"С пролећа исте године Манојлов пријатељ Мехмед I је умро. Под његовом влашћу Османлијско царство се опоравило од ангорске катастрофе и братоубилачког рата..." (135)

Путописац

Ruy González de Clavijo (+1412)

"Током боравка на Западу Манојло је, тражећи помоћ, упућивао изасланства и на шпански двор, али без већег успеха. Обећане ратне галије нису стигле. Шпански дипломата Руј Гонзалес Клавихо, који је сада допутовао у Царство Ромеја, одсео је у Пери одакле је, на Царев позив, бродом прешао Златни рог и искрцао се недалеко од цркве Светог Јована Крститеља..." (107-108)

Јован VII Палеолог

John VII Palaiologos (Mutin. gr. 122, f. 294v)

"Манојлу је у престоници предстојало деликатно преузимање власти од синовца, Јована VII, кога је полазећи на пут морао да остави као свог намесника у Константинопољу јер, како смо рекли, једноставно није имао другу могућност. Цару је још била жива успомена на догађаје од пре дванаестак година, када је Јован са својим присталицама током ноћи провалио у Град, па су тако на коњима, са лампама у рукама, галопирали престоничким улицама узвикујући: 'Многаја љета цару Јовану'. Дотле је Манојлов отац, законити цар, са телохранитељима морао да се затвори у тврђаву на Златним вратима, где су одолевали узурпатору све док Манојло није довео помоћ из удаљених крајева Царства и на тај начин вратио престо своме оцу. Јован VII је од тада још неколико пута покушавао да изврши преврат – споменули смо да је са својим људима био једно време у турском табору приликом последње опсаде Цариграда. Стога је Манојло сада с правом могао да стрепи при помисли на чин примопредаје управе над престоницом и на могућност да ће се његов синовац можда опирати таквом расплету". (99-100)

Битка код Никопоља

Погубљење хришћанских заробљеника након битке код Никопоља у присуству султана Бајазита I 
(илустрација из рукописа BNF Fr 2646 - "Хроникe" Жана Фроасара, препис настао око 1470)

"У јесен 1396. године код Никопоља крсташка војска угарског краља Жигмунда и његових савезника, коју је чинило 100.000 крсташа - Француза, Немаца, Влаха, Мађара и других, тешко је поражена. Султан Бајазит, на чијој страни се у овој бици као вазал борио и Стефан Лазаревић, заузео је потом Атину, опљачкао Пелопонез, преотео Млечанима Аргос, па је Царство Ромеја пред њим стајало као на послужавнику". (81)

Бајазитов крај

Тимур Велики држи у заточењу султана Бајазита

"Судбина Бајазита Муњевитог који је, опијен својим победама, представљао страх и трепет за све око себе, а онда се преко ноћи нашао оборен и понижен, дала је Јелени повода да се замисли над непостојаношћу успеха и величине у свету, и при томе су јој падале на памет речи светог Златоуста да су овдашња моћ и слава, као и земаљско богатство и благородство, налик обичним играчкама за децу". (97)

Превозна средства у средњевековној Србији и позној Византији

Апостол Филип и евнух царице Кандакије,
фреска из манастира Високи Дечани (1339-1340)

Основно превозно средство у Царству Ромеја био је коњ, али су коришћена и кола на два или четири точка, док су у граду употребљаване и носиљке, које су носили робови и слуге.
Може се претпоставити да је слично било и у Србији, с тим што су носиљке, као превозно средство погодно пре свега за градске средине, због карактеристика српских средњевековних градова, свакако биле слабије заступљене.