Цар Душан о севасторатору Дејану

Цар Душан о севастократору Дејану, деди царице Јелене Драгаш Палеолог:
„На исти царски начин (нека буде) и овом таквом достоверном и много вољеном и свесрдачном и брату царства ми севастократору Дејану... и затражи од царства ми брат царства ми севастократор Дејан да приложи (цркви Ваведења у Архиљевици) села своја баштинска, која му је записало царство ми, њему и деци његовој у баштину...“
Stephanus, Serborum et Graecorum imperator, quasdam terras donat S. Mariae in Arhiljevica (Skopije, 1349). Fr. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1858. CXXV, 143. (10)

Цар Душан и севастократор Дејан

П. Јовановић, "Крунисање цара Душана" (детаљ)

Читаоцима ће можда бити интересантно да виде како је севастократора Дејана, деду царице Јелене, представио Паја Јовановић на познатој слици "Крунисање цара Душана" (1900). Севастократор Дејан се ту налази одмах иза десног рамена цара Душана, са руком на бради.

Деспот Дејан и задужбине Дејановића

Поседи деспота Дејана (према Миодрагу Рајичићу)

Опис деспота Дејана и његове супруге дат је према фресци из цркве Св. Јована Богослова у селу Белову (М. Рајичић, Севастократор Дејан, стр. 20-21). Ова црква се као Дејанова задужбина помиње и у студији академика Владимира Р. Петковића, Стари српски споменици у Јужној Србији (1924): "У области Ћустендила (турско име Константинове Бање, седишта Константина Драгаша) налази се чувена црква Спасовица коју краљ Стефан Дечански за успомену на крваву битку код Велбужда (1330. год.) у којој Бугари беху до ногу потучени, па у њој погибе и њихов цар Михаил, подиже на месту на коме се он за време битке налазио са својим штабом.

Велбужд

Велбужд - остаци средњевековног утврђења на падинама Осогова

"Може се рећи да су прве године живота принцезе Јелене... биле обележене непомућеном срећом и спокојством. Провела их је у утврђеном граду Велбужду где се у то време налазио очев двор. Град се уздизао на шумовитим планинским обронцима, изнад широке долине којом је протицала река Струма". (11)

Велбужд се данас налази у Бугарској и зове се Ћустендил (Кјустендил – "Константинова бања").  Овај назив дали су му Турци управо по Јеленином оцу, Константину Драгашу, коме је град био престоница. Код Велбужда, који је по свему судећи у састав средњевековне српске државе ушао још у време краља Милутина,  одиграла се 28. јула 1330. године велика битка у којој је војска Јелениног деде краља Стефана Дечанског, и његовог сина, краљевића Душана, потукла бугарску војску. У бици је погинуо и бугарски цар Михаило. (11)

Евдокија Комнина

Зграда САНУ у Кнез Михаиловој улици у Београду,
седиште Византолошког института

Евдокија Комнина, друга жена Константина Драгаша, била је ћерка трапезунтског цара Алексија ΙΙΙ (1349-1380) и Теодоре Комнине. Више о њој види:
Иван Ђурић, "Евдокија Комнина и њен муж Константин Драгаш"
Зборни радова Византолошког института 22 (12) (1983), 259-272. (10)

Цар Душан

Фреска из манастира Лесново (око 1350)

"О посебној наклоности коју је цар Душан показивао према севастократору Дејану сведочи и начин на који га је ословљавао: 'достовјерни, и многољубими, и всесрдачни, и брат царства ми'. Дејан је дакле био уважени Душанов великодостојник, његова десна рука и први саветник који би, у складу са ондашњим обичајним правом, под одређеним околностима Цара могао чак и да наследи". (10)

"...достовјерни, и многољубими, и всесрдачни, и брат царства ми" - из Даровне повеље цркви у Архиљевици (Miklosich, Monumenta Serbica, 143). (10)
"...који би, у складу са ондашњим обичајним правом, под одређеним околностима Цара могао чак и да наследи" - Јован Хаџи-Васиљевић, Драгаш и Константин Дејановићи и њихова држава (докторска дисертација на Философском факултету Бечког университета, објављена као посебан отисак из "Просветног Гласника"), Београд, 1902, стр. 12. (10)

О пореклу породице Драгаш-Дејановић

The fresco of king Stefan Milutin, King`s Church in Studenica, Serbia (1314)

Константин Јиричек је сматрао за могуће да је севастократор Дејан исто лице са војводом Дејаном Мањком кога краљ Стефан Душан спомиње у повељи којом Дубровчанима уступа Стонски рат и Превлаку (1333). У том случају отац (или деда) Дејанов могао би да буде севаст Обрад Мањак кога краљ Милутин другом повељом Хиландару одређује "да утеше међе" дарованом поседу. Више о пореклу севастократора Дејана види: Миодраг Рајичић, Севастократор Дејан, "Историски гласник", бр. 3-4, Београд 1953. (10)

Свети краљ Стефан Урош III Дечански

Фреска из манастира Дечани (XIV век)

Јелена Драгаш Палеологина, последња византијска царица, била је праунука светог краља Стефана Дечанског. Њен отац Константин Драгаш рођен је у браку севастократора Дејана и Теодоре, ћерке Стефана Дечанског.