У Студитском манастиру...

Остаци цркве Студитског манастира (фото: М. С.)

"...Другом приликом, после месец или два, Јелена би посетила Студитски манастир који се дизао у тишини бујног врта, на брежуљку изнад мора, у близини чувених Златних врата, тријумфалног улаза у Град. Подигао га је конзул Студије отприлике 130 година након оснивања Константинопоља, у време док је Рим још био престоница западне половине Царства. Кварт око Златних врата у та древна времена био је слабо насељен, а у манастиру су се настанили монаси акимити – они који никада не спавају него непрестано узносе хвале Богу смењујући се на молитви. Три века касније Студион ће већ постати најугледнији и најзначајнији међу цариградским манастирима, да би се почетком IX века на месту његовог игумана нашао свети Теодор Студит, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богонадахнути учитељ Православља и чудесни подвижник. Манастирска црква, широка и издељена стубовима, изнутра је била пуна у злато окованих икона које су бљештале потпут малих сунаца, док се њен под белео као да је поуст бисером. У Студиону је било седиште Патријаршијске школе која је имала тридесет професора и уз Цариградски универзитет била главна образовна установа Царства". (68-69)

Превозна средства у средњевековној Србији и позној Византији

Апостол Филип и евнух царице Кандакије,
фреска из манастира Високи Дечани (1339-1340)

Основно превозно средство у Царству Ромеја био је коњ, али су коришћена и кола на два или четири точка, док су у граду употребљаване и носиљке, које су носили робови и слуге.
Може се претпоставити да је слично било и у Србији, с тим што су носиљке, као превозно средство погодно пре свега за градске средине, због карактеристика српских средњевековних градова, свакако биле слабије заступљене.

Јелена упознаје Константинопољ

The Basilica Cistern located 150 m southwest of the Hagia Sophia
was built in the 6th century during the reign of Emperor Justinian I

"...Њен долазак свуда је изазивао пажњу и будио знатижељу, јер сви су хтели да виде нову Царицу и да јој се поклоне. Након сусрета са Јеленом – остало је забележено – свак је могао код себе да примети некакво узвишено задовољство, духовну испуњеност, и да у дубини срца осети како је у отпадништву од свега што је добро и у страшној оскудици у људима који се посвећују ономе што је племенито изникао неочекивано, као усред зиме, један диван крин, или се насред сасушене и испуцале земље примила света маслина, или је сјајна звезда пробила својом светлошћу облаке и маглу над земљом, или да се на усахлом грозду појавило једно једино пуно и сочно зрно..." (67)