Приказивање постова са ознаком XXIII Смена на престолу. Царичино упокојење. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком XXIII Смена на престолу. Царичино упокојење. Прикажи све постове

понедељак, 14. септембар 2020.

О хрисовуљи Константина XI Драгаша Палеолога из Државног архива у Дубровнику (1451)

Печат хрисовуље Константина XI Драгаша Палеолога
 из 1451. године (лево аверс, десно реверс)

Najvrjednija bizantska isprava u Državnom arhivu u Dubrovniku je krizobula Konstantina XI Paleologa Dragaša (1449-1453) iz 1451. godine. Na aversu zlatne bule (promjer 3,5 cm i težina 5 g) prikazan je car u stojećem stavu sa stemmom (krunom prekrivenom dragim kamenjem i s visećim ukrasima) i u ceremonijalnoj odjeći omoforionu (duga stola) i sakkosu (tunika s kratkim rukavima), ukrašenom dvostrukim nizom vezenih kvadrata. U desnoj ruci nosi križ, a u lijevoj ruci akakiu (vrećica izgledom slična rotulusu od svile i ispunjena zemljom). S jedne i druge strane teče natpis: ΚΩΝСΤΑΝΤΙΝΟС ΕΝ ΧΩ ΑΥΤΟΚΡΑΤΩΡ Ο ΠΑΛΑΙΟΛΟΓΟС. Na reversu je iskucan Krist s križnom aureolom, ispred niskog trona u obliku klupe; u lijevoj ruci drži Evanđelje, ukrašeno kamenjem, a desnom rukom poučava. S obiju strana aureole nalaze se skraćenice I(HOY)C X(PICTO)C, a u polju lijevo nalazi se utisnuto slovo Ф. Dubrovačka krizobula/zlatna bula nastala je u carskoj radionici, a najbliža joj je paralela krizobula bizantskoga cara Ivana VIII Paleologa (1425.-1448.), koja se čuva u Tajnom vatikanskom arhivu, i ima isti znak Ф na reversu.

недеља, 3. октобар 2010.

Мошти свете Ипомоније

Inside the monastery of St. Patapius
Мошти свете Ипомоније, последње византијске царице, данас се чувају у женском манастиру Светог Патапија недалеко од Лутракија, градића у Коринтском заливу. Њен спомен у Грчкој се прославља два пута годишње: на дан царичиног упокојења (по Сфранцесу упокојила се 23. марта 1450. године) и на дан пада Константинопоља и погибије њеног сина Константина XI Драгаша Палеолога (29. мај 1453). (212)

понедељак, 26. јул 2010.

Царичин однос према унији

Иван Ђурић (1947-1997)
"Зилотно окренута православљу, Јелена је, у целини посматрано, била противник унионистичке политике свог сина Јована VIII. После његове смрти чак му је била забранила помињање у црквеним службама, те се кроз призму таквог њеног искреног уверења преламају и многобројна добротворна дела и услуге које је током живота чинила" (И. Ђурић, Сумрак Византије, стр. 80-81). (205)