Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (7)

Остаци 56 км дугог Анастасијевог зида (V век)

који се протезао од Црног до Мраморног мора,

64 км западно од Константинопоља.

43. А шта тек да се каже о јавним купатилима, којих је у њему (Константинопољу) описан тако велик број, да је у то тешко и поверовати? О изобиљу воде која из (многих) извора тече у сваку кућу, по читавом граду? Шта рећи о приградским сеоским имањима (проастија) која су по својим размерама тако велика, да је потребно више дана како би се обишла, а њихове се грађевине по својој лепоти, удобностима и опремљености надмећу са било којим видом сличних грађевина у Граду? Јер константинопољске проастије се простиру непрекидно од Абидоса, Сеста и Хелеспонта до Трачког Босфора, Ијерона и Кијане, било из Азије или Европе, око Пропонтиде, окружујући сам град, острва и залив (Златни) Рог. Ако би неко хтео да наброји све њихове храмове и зграде, морао би да напише читаву историју, при томе никако не кратку. Сама та приградска места, проастије – тачније оне које су заузимале велики део територије испод такозваног „Дугог зида“ (Анастасијев зид), од доњег (тј. Мраморног) мора до горњег Еуксинског мора – образовале су град који би могао да постане провинција, јер је по својим размерама садржао у себи онолико, колико би се, можда, у свим осталим, заједно узетим, тешко могло наћи.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (6)

Данашњи изглед аквадукта у Константинопољу

42. Али довољно је о томе... Нећу да говорим о наткривеним и зеленилом ограђеним путевима који су некада пресецали читав град, па се с краја на крај могло проћи без блата и у заклону од сунчевих зрака. Остављам и монолитне стубове, од којих би сваки могао да буде кула или утврда. Прескочићу и тремове, и основе на којима почивају стеле, и пирамиде. Ћутке ћу проћи покрај царских двораца у различитим деловима града, њихове многобројности, величине, лепоте, а такође и позоришта, јавних зграда, вежбалишта, школа, хиподрома, пристаништа за бродове, зидина и утврђених лука, ровова, камених темеља и зидова који се дижу из мора, покривених бродоградилишта која могу да приме све врсте бродове, кула сред мора, па и на пучини, у дубини и вртлогу од плиме и осеке, са водом за пиће у њима; осим тога и аквадукта, подземних и подигнутих на зидове, тако да их је могуће назвати рекама у ваздуху, које ту долазе издалека, при чему је највеће растојање – неколико дана пута;

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (5)

Константинопољски хиподром

38. Њега (Константинопољ) су створили, ујединивши се, два најмоћнија и најмудрија народа – један који је имао царство у то време, а други нешто пре првог – који су се истакли сваком вештином, осећајем сопственог достојанства и узвишеношћу, тачније Римљани и Јелини, који су с тим циљем користили услуге и добра других народа. Најпре су изабрали место за оснивање града, при чему место достојно и таквог будућег града који су замислили и њихове државе, како би, настанивши се у њему, могли лако да управљају читавим светом. Изабрали су га ипак не само ради управљања читавим светом, него и, да тако кажемо, полазећи од интереса читаве васељене, као њени владари, водећи рачуна о томе да ни Риму и многим другим (градовима) судбином није било предодређено да постану (тако) знаменити.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (4)

Слика која стоји у Историјском музеју у Цариграду,
изнад остатка ланца који је затварао улаз у Златни рог

30. Упоредићу два древна града колико је могуће. Јер шта је у овом граду (тј. Риму) створено природом или људском руком, чега код нас нема? Па чак и саме светиње (овде) наликују на (наше) светиње. Aко се и каже да он (тј. Рим) у нечему превазилази, ми имамо нешто друго да ставимо наспрам тога. Ми смо такође имали и имамо доста тога што он нема, а много шта и боље. То је природно, јер он (Рим) се није угледао не некакав, да тако кажемо, нарочити савршени узор, већ се задовољавао тиме да једноставно превазиђе све друге. А наш (Константинопољ) је, посматрајући њега (Рим) као узор и, ако се пажљивије погледа, као некакав архетип, много шта усавршио и уздигао.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (3)

Giovanni Paolo Panini (1691-1765),
An architectural capriccio with figures among Roman ruins

26. Оно што сам говорио у погледу моштију апостола које се налазе у овом граду, може се видети када се прочита тумачење Златоуста на завршни део Павлове посланице, ако се не варам, истим тим Римљанима – тумачење у коме овај муж, заиста златан не само по својим устима, него и у дубини своје душе, завршавајући целокупно излагање и ово златно дело, одушевљено понавља два-три пута, или чак и више: "Желео бих да видим тај град – имајући у виду Рим – у коме се налази то и то, и то и то", а говори о апостолима, о њиховој гробници и о присуству њихових моштију у њој. "Хтео бих да видим њихове ноге, хтео бих да видим њихове руке, хтео бих да видим њихове главе". И не може да се заустави, него као у љубавном заносу набраја све ово, бескрајно понављајући једно те исто.

27. Но, доста о томе. Јер у писму се не може рећи све, а ако би се нешто и могло рећи – неће се говорити о њиховим заслугама. Уосталом, почео сам с намером да говорим кратко, али заборавивши се претерао сам, превршивши сваку меру. Хтео сам ово да напишем пре ради сопственог задовољства, и да покушам да то буде као некакав додатак ономе што сам раније писао, најпре стога што сам у писмима која си ми упутио наишао између осталог и на прекор зато што пишем мало.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (2)

...18. И све то у граду и царству у коме су они (апостоли), проповедајући ове идеје, умрли. Јер овде је раније владало велико празноверје по питању односа према истини и велика заблуда; то јасно показују њихови идоли, скулптуре и храмови. Одавде су по целој васељени носили едикте усмерене против хришћана, и слали џелате. Овде се још виде рушевине дворова Нерона, тог немилосрдног убице. Ту се још налазе оштећени и полуразбијени споменици гонитеља Диоклецијана и Максимина.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (1)

1. Најблагороднији василевсе! Оно, о чему је твоје царско величанство требало да известим већ много пута, написао сам у другом писму, за које се надам да је стигло заједно с овим. Осим тога, ја сам ти одавде (тј. из Рима) и раније много писао, а доста и недавно. Но ипак, учинило ми се умесним да придодам још и ово, ради задовољства, а не користи, које сам у великој мери осетио већ и зато што своје речи упућујем твојој Божанствености. Материјал за ове речи зајмим од самог града којим сам се и раније одушевљавао, на основу онога што су ми о њему причали (други), а сада пак, кад сам га видео сопственим очима, сматрам да још више заслужује дивљење него кад неко узме да суди о њему просто по причама.

Манојло Хрисолорас: Константинопољ и Рим

"Младом престолонаследнику се у то време из Рима редовно јављао његов учитељ Манојло Хрисолорас, изражавајући у писмима модерне погледе који су изазивали Јованово дивљење. Хрисолорас је ту између осталог показивао велико уважавање према натурализму античке уметности и лепоти 'вечног града', његових старина и хришћанских светилишта, али је при томе закључивао да Константинополис надмашује Рим због свог неупоредивог положаја и чудесних грађевина попут, на пример, храма Свете Софије". (124)

Јован VIII Палеолог и Ана од Русије

Фотијев "Велики сакос"

Ево једног изузетног историјског споменика из епохе последњих Палеолога. Реч је о такозваном Фотијевом Великом сакосу. Нема много сачуваних византијских уметничких предмета с почетка XV века, но два су за нашу причу посебно значајна. Први је рукопис са делима светог Дионисија Ареопагита који се данас чува у музеју Лувр у Паризу и о коме смо већ писали. Други је "Велики сакос" митрополита Фотија, данас део збирке Оружејне палате Московског кремља, који ћемо сада укратко покушати да представимо.

Заједничко овим споменицима је то што поред изузетне уметничке вредности, која сведочи о високим дометима ондашњих цариградских уметничких радионица, представљају и значајну историјску грађу. Околности у којима су настали, намена тих предмета, имена односно титулатуре који су на њима означени, по речима Ивана Ђурића, доприносе поузданијем расветљавању историјских збивања. Портрети извезени на сакосу пружају нам између осталог представу о владарској одећи оног времена.

Фотијев сакос израђен је у Константинопољу око 1417. године и  послат Кијевском митрополиту као дар поводом венчања младог ромејског василевса Јована VIII и руске принцезе Ане.

Ана Васиљевна Палеологина - Царица Рускиња

Monastery of the Mother of God of Konstantinos Lips
(today Fenari Isa Mosque), photo: M. S.

"...Но, недуго потом Цариград је погодила велика епидемија куге која је поред других многобројних жртава покосила и седамнаестогодишњу благочестиву царицу Ану Васиљевну Палеологину. Сахрањена је у познатом манастиру Константина Липса у присуству Цара и Царице, принчева, архоната и дворана. Њена смрт дубоко је ожалостила и Јелену и све на двору, и уопште све житеље Цариграда, као и Јована, кога је вест о Анином упокојењу затекла на Пелопонезу. Он је због својих владалачких обавеза често и дуго одсуствовао из престонице, па није ни имао прилике да боље упозна своју невесту". (128)