 |
Остаци
56 км дугог Анастасијевог зида (V век)
који
се протезао од Црног до Мраморног мора,
64 км западно од Константинопоља. |
43. А шта тек да се каже о јавним купатилима, којих је у њему (Константинопољу) описан тако велик број, да је у то тешко и поверовати? О изобиљу воде која из (многих) извора тече у сваку кућу, по читавом граду? Шта рећи о приградским сеоским имањима (проастија) која су по својим размерама тако велика, да је потребно више дана како би се обишла, а њихове се грађевине по својој лепоти, удобностима и опремљености надмећу са било којим видом сличних грађевина у Граду? Јер константинопољске проастије се простиру непрекидно од Абидоса, Сеста и Хелеспонта до Трачког Босфора, Ијерона и Кијане, било из Азије или Европе, око Пропонтиде, окружујући сам град, острва и залив (Златни) Рог. Ако би неко хтео да наброји све њихове храмове и зграде, морао би да напише читаву историју, при томе никако не кратку. Сама та приградска места, проастије – тачније оне које су заузимале велики део територије испод такозваног „Дугог зида“ (Анастасијев зид), од доњег (тј. Мраморног) мора до горњег Еуксинског мора – образовале су град који би могао да постане провинција, јер је по својим размерама садржао у себи онолико, колико би се, можда, у свим осталим, заједно узетим, тешко могло наћи.
