Цар Манојло II Палеолог

Emperor Manuel II Palaiologos (1350-1425)

"...Може се претпоставити да је цар Манојло II Палеолог желео да браком са Јеленом као директним изданком лозе Немањића направи чвршћу везу са преосталим православним суседима на балканском полуострву, ради заједничког супротстављања османлијским освајачима. Ово тим пре што је Србија читав век, још од доба Стефана Уроша II Милутина, била најзначајнији политички и војни чинилац на Балкану, и што су у том тренутку још једино Срби били у стању да пруже озбиљан отпор Турцима, а после битке на Косову Константин Драгаш је остао најмоћнији и најугледнији међу српским обласним господарима.

Прохор Пчињски

Манастир Св. Прохор Пчињски

"...Поклонике је чекао још један успон након кога су се кривудавим, неравним путем, наткривеним великим храстовима, спустили у долину реке Пчиње, где је ускоро пред њима искрсло познато здање манастира Светог Прохора који су још ромејски цареви давно подигли на месту светитељевог пустињског подвига. Ту је већ и клима била другачија, и као да се могао наслутити топли дах Егејског мора у које се Пчиња преко Вардара улива. Јелена је осетила да је код куће. Убрзо се зачу поздрав доброгласних звона. У помјанику Пчињског манастира, састављеном неколико деценија касније и сачуваном до данас, међу добротворима су одмах иза Немањића уписани и чланови њихове породице: 'Дејан, Евдокија (монашко име баке Теодоре), (Јован) Драгаш и (Јеленин отац) Константин'. (25)

Крст из манастира Дионисијат

Крст Царице Јелене

Натпис на крсту:
+ Ἀνάθημα Ἐλένης δεσποίνης Ρωμαίον τῆς Παλαιολογίνης, συζύγου τοῦ Βασιλὲως Μανουὴλ τοῦ Παλαιολογου, θυγατρὸς τοῦ Δράγαση, αὐθέντου τῆς Σερβίας. 

Царичин однос према унији

Иван Ђурић (1947-1997)

"Зилотно окренута православљу, Јелена је, у целини посматрано, била противник унионистичке политике свог сина Јована VIII. После његове смрти чак му је била забранила помињање у црквеним службама, те се кроз призму таквог њеног искреног уверења преламају и многобројна добротворна дела и услуге које је током живота чинила" (И. Ђурић, Сумрак Византије, стр. 80-81). (205)

Јован VIII Палеолог

Цар Јован VIII Палеолог у Фиренци
(фреска, рад Беноца Гоцолија, Palazzo Medici-Ricardi)

"Цар се у Венецији задржао дуже од месец дана. Домаћини су га свуда љубазно дочекивали, задовољни што могу да му покажу свој лепи град, при чему се на улицама и трговима Венеције домаћи свет дивио раскошној одећи Јована VIII и његове пратње. Василевс је мајци и дворанима описивао златне коње из цркве Светог Марка који су некада красили улаз у Константинопољски хиподром, дочаравао им је величанствен поглед са звоника на безбројне изукрштане улице и канале, са чудесним дворовима, са тржницама добро снабдевеним скупоценим предметима и златотканим материјалима, са банкама пуним златног новца... Но, преговори у Сенату, причао је Цар, били су веома тешки и нису дали неког опипљивог резултата, осим што су млечани обећали да ће ускоро послати значајан број ратних бродова као подршку ромејској флоти. Наравно, свима је било јасно да они ове бродове шаљу првенствено ради заштите сопствених поседа и интереса". (143)

Свети краљ Стефан Урош III Дечански

Фреска из манастира Дечани (XIV век)

Јелена Драгаш Палеологина, последња византијска царица, била је праунука светог краља Стефана Дечанског. Њен отац Константин Драгаш рођен је у браку севастократора Дејана и Теодоре, ћерке Стефана Дечанског.

Царска породица

Царска породица, минијатура из рукописа са делима Дионисија Ареопагита
поклоњеног 1408. године опатији Сен Дени. Данас се чува у музеју Лувр у Паризу.

"...Манојло ће из Константинопоља послати опатији Сен Дени на поклон богато украшени рукопис дела светог Дионисија Ареопагита – изузетно вредан древни хришћански богословски спис. У рукопису се налази и слика царске породице на којој су Манојло II, Јелена Драгаш, и тројица њихових синова: Јован, Теодор и Андроник. Покрај лика Јелене Драгаш стоји натпис: 'Јелена, у Христу Богу верна Августа и Автократориса Ромеја Палеологина'..." (102)

"...Tоком своје нове дипломатске мисије Хрисолорас доноси на поклон париском манастиру Сен Дени горе поменути рукопис, на коме је остала забележена и његова посвета: 'Ова књига дарована је од преузвишеног Цара и самодршца Римљана кир Манојла Палеолога манастиру Светог Дионисија у Паризу, у Франкији то јест Галији, из Цариграда, захваљујући мени, Манојлу Хрисолорасу, који сам био послат као емисар реченог Цара, године од стварања света 6916, а од оваплоћења Господњег 1408'"... (103)

The Last Byzntine Empress

Empress Helena - st. Hypomone

Empress Helena Dragases Palaiologina (Greek: Ελένη Δραγάση Παλαιολογίνα) or Jelena Dragaš Dejanović (1365-1450), also known by her monastic name Hypomone (Patience), was a daughter of Constantine Dragaš, a regional Serbian lord in a realm centered at Velbužd (Kyustendil), and great-granddaughter of Serbian King St. Stephen of Decani.
On 10 February, 1392, Helena married Manuel II Palaiologos, Byzantine Emperor. They had several children. Manuel II died on 21 July, 1425. Helena survived him by almost twenty five years. She retired to a monastery and died on March 23, 1450 in Constantinople.

Her children included the last two Byzantine emperors. Constantine XI renamed himself after her maiden name Dragaš (in Greek, Dragasēs), adding it to his own.