понедељак, 16. септембар 2013.

Јован VII Палеолог

John VII Palaiologos (Mutin. gr. 122, f. 294v)
"Манојлу је у престоници предстојало деликатно преузимање власти од синовца, Јована VII, кога је полазећи на пут морао да остави као свог намесника у Константинопољу јер, како смо рекли, једноставно није имао другу могућност. Цару је још била жива успомена на догађаје од пре дванаестак година, када је Јован са својим присталицама током ноћи провалио у Град, па су тако на коњима, са лампама у рукама, галопирали престоничким улицама узвикујући: 'Многаја љета цару Јовану'. Дотле је Манојлов отац, законити цар, са телохранитељима морао да се затвори у тврђаву на Златним вратима, где су одолевали узурпатору све док Манојло није довео помоћ из удаљених крајева Царства и на тај начин вратио престо своме оцу. Јован VII је од тада још неколико пута покушавао да изврши преврат – споменули смо да је са својим људима био једно време у турском табору приликом последње опсаде Цариграда. Стога је Манојло сада с правом могао да стрепи при помисли на чин примопредаје управе над престоницом и на могућност да ће се његов синовац можда опирати таквом расплету". (99-100)