Деспот Ђурађ Бранковић и Фирентинска унија

Смедерево - престоница деспота Ђурђа Бранковића

"Српски деспот Ђурађ Бранковић поручио је следеће: 'Ја сам сусед са Латинима, и често сам с њима долазио у додир; разговарао сам с њима и знам тачно и речи њихове и намере и начине; знајући дакле добро и њих и све њихово, нећу послати изасланика на сабор'." (169)

Опширније о томе: И. Ћурић, цит. дело, стр. 319. (169)

Срби и Фирентинска унија

Христос - Старац данима, фреска из Пећке патријаршије

"...Срби нису вични ученим богословским споровима. Они веру доживљавају много једноставније: православна хришћанска вера за њих представља светлост, а латинска таму. И ту се ништа не може учинити". (169)

Види нпр. Архиепископ Данило II, Животи краљева и архиепископа српских, 83, СКЗ, 1935 (169)

Припреме за сабор у Ферари

Георгије Острогорски
(1902-1976)

"Припреме за одлазак у Италију, на сабор који би требало да донесе унију цркава и помоћ западних владара у одбрани Ромејског царства од неверника, биле су на самом крају. Царица Јелена се по питању уније држала става свог покојног мужа, мудрог и побожног цара Манојла, који је био врло уздржан и сумњичав када се радило о преговорима са римским папом". (167-168)

Г. Острогорски, Историја Византије, стр. 520. (168)

Однос Ромеја према Латинима

The Capture og Constantinople in 1204 (Tintoretto)

"Неповерење према латинима посебно се укоренило два века раније када су Град заузели витезови са Запада, учесници Четвртог крсташког похода, који су га до те мере опљачкали да се до краја постојања Велике Романије није опоравио. Био је то дотад једини случај у историји да је престоница пала у руке освајача, али, по мишљењу њених житеља, опет захваљујући издаји латина. Наиме, непријатељски бродови никада нису могли да уплове у залив Златни рог јер улаз био затворен дебелим ланцем који се пружао од високих морских зидова Цариграда до утврђене Галате коју је Цар поверио на управљање венецијанцима. Ови последњи уклонили су ланац и омогућили крсташима да са бродовима уђу у залив, те да цариградске зидине нападну на месту где су биле најслабије, код четврти  Влахерна, и то истовремено са мора и са копна.