Малвазија

Монемвасија као млетачки град, мапа Ф. де Вита
(Амстердам, 1680)

"Међутим, већ с пролећа 1400. године, недуго након Манојловог одласка, деспот Теодор је супругу свог брата и њену децу морао да склони из Мистре због непосредне опасности од турског напада великих размера. Одвео их је на обалу, у Монемвасију, најтврђи град деспотовине који је сматран неосвојивим. Реч је о природном утврђењу на југоисточном краку Пелопонеза, на полуострву које је са копном спојено само дугачком и уском превлаком, и којим доминира готово вертикална стена висока три стотине метара а дугачка око два километра. На врху стене налазила се тврђава-осматрачница са које се пружао величанствен поглед на Егејско море и ниједна флота није могла да прође према Цариграду а да на овом месту не буде примећена. Становници Монемвасије, окренути трговини, били су вешти морепловци. Поред маслиновог уља њихов главни извозни производ, захваљујући коме се град прочуо широм света, био је вино – славна малвазија.

У Студитском манастиру...

Остаци цркве Студитског манастира (фото: М. С.)

"...Другом приликом, после месец или два, Јелена би посетила Студитски манастир који се дизао у тишини бујног врта, на брежуљку изнад мора, у близини чувених Златних врата, тријумфалног улаза у Град. Подигао га је конзул Студије отприлике 130 година након оснивања Константинопоља, у време док је Рим још био престоница западне половине Царства. Кварт око Златних врата у та древна времена био је слабо насељен, а у манастиру су се настанили монаси акимити – они који никада не спавају него непрестано узносе хвале Богу смењујући се на молитви. Три века касније Студион ће већ постати најугледнији и најзначајнији међу цариградским манастирима, да би се почетком IX века на месту његовог игумана нашао свети Теодор Студит, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богонадахнути учитељ Православља и чудесни подвижник. Манастирска црква, широка и издељена стубовима, изнутра је била пуна у злато окованих икона које су бљештале потпут малих сунаца, док се њен под белео као да је поуст бисером. У Студиону је било седиште Патријаршијске школе која је имала тридесет професора и уз Цариградски универзитет била главна образовна установа Царства". (68-69)

Игњатије из Смоленска

Зидине древног Смоленска

Детаљан опис Манојловог и Јелениног венчања и уједно крунисања, дао је руски путописац Игњатије из Смоленска ("Хожденіе Игнатія Смоленина", подъ редакціею С. В. Арсеньева, Санкт-Петербургь 1887, Правосл. Палест. Сборникь, 11, томь IV, вып. 3, 12-13). Млетачке и ђеновске документе који потврђују Игњатијево сведочење наводи И. Ђурић (Сумрак Византије, 67-69).
Овом приликом рећи ћемо нешто више о путописцу Игњатију (+1405). Био је јерођакон из Смоленска који је са митрополитом Пименом и епископом смоленским Михаилом 1389. године пошао на поклоничко путовање у Константинопољ, где је боравио до 1393, и у Јерусалим, где је боравио између 1393. и 1395. године. Од 1396. године настанио се на Светој Гори где се највероватније и упокојио 1405. године.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (2)

...18. И све то у граду и царству у коме су они (апостоли), проповедајући ове идеје, умрли. Јер овде је раније владало велико празноверје по питању односа према истини и велика заблуда; то јасно показују њихови идоли, скулптуре и храмови. Одавде су по целој васељени носили едикте усмерене против хришћана, и слали џелате. Овде се још виде рушевине дворова Нерона, тог немилосрдног убице. Ту се још налазе оштећени и полуразбијени споменици гонитеља Диоклецијана и Максимина.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (1)

1. Најблагороднији василевсе! Оно, о чему је твоје царско величанство требало да известим већ много пута, написао сам у другом писму, за које се надам да је стигло заједно с овим. Осим тога, ја сам ти одавде (тј. из Рима) и раније много писао, а доста и недавно. Но ипак, учинило ми се умесним да придодам још и ово, ради задовољства, а не користи, које сам у великој мери осетио већ и зато што своје речи упућујем твојој Божанствености. Материјал за ове речи зајмим од самог града којим сам се и раније одушевљавао, на основу онога што су ми о њему причали (други), а сада пак, кад сам га видео сопственим очима, сматрам да још више заслужује дивљење него кад неко узме да суди о њему просто по причама.

Помоћ страдалима у поплавама

Помозите угроженом становништву у поплављеним подручјима,
пошаљите SMS (било која мрежа у Србији) на број:
2161 за Републику Српску (100 дин)
1003 за Републику Србију (100 дин)
...

Eustathii, Commentarii ad Homeri Iliadem et Odysseam

Светитељ Jeвстатије Солунски на фресци из манастира Ватопед (1312)

Светитељ Jeвстатије Солунски (XII век) био је један од најистакнутијих византијских познавалаца Хомеровог дела. Његови коментари на "Илијаду" и "Одисеју" требало би да буду наш следећи издавачки подухват, након што изађе последњи том "Библиотеке" светог Фотија Цариградског. И ова књига ће садржати паралелно грчки изворник и српски превод, са предговором, коментарима, индексом, мапама, баш као и "Хроника - Пад Византијског царства" Георгија Срфранцеса коју смо објавили пре три године...

Књига "Последња византијска царица" на Фејсбуку

Књига "Последња византијска царица" од данас има и своју Фејсбук страницу (кликните да бисте је погледали).
www.facebook.com/TheLastByzantineEmpress

Манојло Хрисолорас: Константинопољ и Рим

"Младом престолонаследнику се у то време из Рима редовно јављао његов учитељ Манојло Хрисолорас, изражавајући у писмима модерне погледе који су изазивали Јованово дивљење. Хрисолорас је ту између осталог показивао велико уважавање према натурализму античке уметности и лепоти 'вечног града', његових старина и хришћанских светилишта, али је при томе закључивао да Константинополис надмашује Рим због свог неупоредивог положаја и чудесних грађевина попут, на пример, храма Свете Софије". (124)

Bibliotheca

Coming Soon: Saint Photius Patriarch of Constantinople, "MYRIOBIBLON, sive Bibliotheca librorum quos legit et censuit...", parallel text in Greek and SERBIAN...

Φιλαδέλφεια

Филаделфија: три велика стуба, остаци византијске базилике Св. Јована Богослова
(крај VI - почетак VII века)

"Манојло је као турски вазал био присиљен да учествује у њиховом походу на Филаделфију, последњу тврђаву Ромејског царства у Малој Азији, и тако заправо на страни непријатеља ратује против сопствених поданика, што ће сматрати за једно од најтежих искустава у животу". (45)

Патра

Патра - разгледница с краја XIX века

Епизода о Константиновој опсади Патре (158-161) испричана је на основу мемоара Георгија Сфранцеса (Хроника, 17,5-19,4).