Путопис: Лутраки

Путопис г. Лазара Марјановића, посета манастиру Преп. Патапија у коме се чувају мошти свете Ипомоније...

Oбјављенo у Православљу, новинама Српске патријаршије бр. 1359 од 1. новембра 2023, на стр. 32-33. 

Мошти свете Ипомоније (монашко име последње византијске царице Јелене Драгаш Палеолог), данас се чувају у женском манастиру Светог Патапија недалеко од Лутракија, градића у Коринтском заливу. Њен спомен у Грчкој се прославља два пута годишње: на дан царичиног упокојења (по Сфранцесу упокојила се 23. марта 1450. године) и на дан пада Константинопоља и погибије њеног сина Константина XI Драгаша Палеолога (29. мај 1453)...

О хрисовуљи Константина XI Драгаша Палеолога из Државног архива у Дубровнику (1451)

Печат хрисовуље Константина XI Драгаша Палеолога

 из 1451. године (лево аверс, десно реверс)

Najvrjednija bizantska isprava u Državnom arhivu u Dubrovniku je krizobula Konstantina XI Paleologa Dragaša (1449-1453) iz 1451. godine. Na aversu zlatne bule (promjer 3,5 cm i težina 5 g) prikazan je car u stojećem stavu sa stemmom (krunom prekrivenom dragim kamenjem i s visećim ukrasima) i u ceremonijalnoj odjeći omoforionu (duga stola) i sakkosu (tunika s kratkim rukavima), ukrašenom dvostrukim nizom vezenih kvadrata. U desnoj ruci nosi križ, a u lijevoj ruci akakiu (vrećica izgledom slična rotulusu od svile i ispunjena zemljom). S jedne i druge strane teče natpis: ΚΩΝСΤΑΝΤΙΝΟС ΕΝ ΧΩ ΑΥΤΟΚΡΑΤΩΡ Ο ΠΑΛΑΙΟΛΟΓΟС. Na reversu je iskucan Krist s križnom aureolom, ispred niskog trona u obliku klupe; u lijevoj ruci drži Evanđelje, ukrašeno kamenjem, a desnom rukom poučava. S obiju strana aureole nalaze se skraćenice I(HOY)C X(PICTO)C, a u polju lijevo nalazi se utisnuto slovo Ф. Dubrovačka krizobula/zlatna bula nastala je u carskoj radionici, a najbliža joj je paralela krizobula bizantskoga cara Ivana VIII Paleologa (1425.-1448.), koja se čuva u Tajnom vatikanskom arhivu, i ima isti znak Ф na reversu.

Цар Душан о севасторатору Дејану

Цар Душан о севастократору Дејану, деди царице Јелене Драгаш Палеолог:
„На исти царски начин (нека буде) и овом таквом достоверном и много вољеном и свесрдачном и брату царства ми севастократору Дејану... и затражи од царства ми брат царства ми севастократор Дејан да приложи (цркви Ваведења у Архиљевици) села своја баштинска, која му је записало царство ми, њему и деци његовој у баштину...“
Stephanus, Serborum et Graecorum imperator, quasdam terras donat S. Mariae in Arhiljevica (Skopije, 1349). Fr. Miklosich, Monumenta Serbica, Viennae 1858. CXXV, 143. (10)

Детаљ више: господин Радован

Манастир Хиландар и море

Запис преписивача на српскословенском рукопису једне византијске хронике, открива нам детаљ више о окружењу у коме је будућа царица Јелена одрастала: „Хиландарски монаси Роман и Василије су на две-три године пред Косовску битку преписали Хамартолову 'Хронику' властелину кнеза Константина Драгаша, господину Радовану, 'који зажели имати ову књигу у дому својем и наслађивати се читањем у њој'.

Како до књиге "Последња византијска царица"?

Књигу "Последња византијска царица" по цени од 607,oo дин. (у цену је урачунат попуст од 20%) набавите у Књижарници "Златно руно" у Светогорсккој 3 (поред Радио Београда).
Списак осталих књижара у којима можете да потражите књигу "Последња византијска" погледајте у дну десног ступца.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (7)

Остаци 56 км дугог Анастасијевог зида (V век)

који се протезао од Црног до Мраморног мора,

64 км западно од Константинопоља.

43. А шта тек да се каже о јавним купатилима, којих је у њему (Константинопољу) описан тако велик број, да је у то тешко и поверовати? О изобиљу воде која из (многих) извора тече у сваку кућу, по читавом граду? Шта рећи о приградским сеоским имањима (проастија) која су по својим размерама тако велика, да је потребно више дана како би се обишла, а њихове се грађевине по својој лепоти, удобностима и опремљености надмећу са било којим видом сличних грађевина у Граду? Јер константинопољске проастије се простиру непрекидно од Абидоса, Сеста и Хелеспонта до Трачког Босфора, Ијерона и Кијане, било из Азије или Европе, око Пропонтиде, окружујући сам град, острва и залив (Златни) Рог. Ако би неко хтео да наброји све њихове храмове и зграде, морао би да напише читаву историју, при томе никако не кратку. Сама та приградска места, проастије – тачније оне које су заузимале велики део територије испод такозваног „Дугог зида“ (Анастасијев зид), од доњег (тј. Мраморног) мора до горњег Еуксинског мора – образовале су град који би могао да постане провинција, јер је по својим размерама садржао у себи онолико, колико би се, можда, у свим осталим, заједно узетим, тешко могло наћи.

Фотијева "Библиотека", том I, кодекси 1-64

Нова књига!..
Фотијева Библиотека је камен темељац византијске историје наслеђа и крајња тачка византијске учености. (Ханс Георг Бек)

Од огромног је значаја за историју византијске књижевности Фотијева Библиотека. То је најдрагоценија књига византијске учене прозе и уједно пример Фотијеве велике ерудиције и стилског мајсторства. Библиотека се може примити као првокласни извор за историју старохришћанске и рановизантијске теолошке књижевности, као и профане писмености Византије до IX века. (Димитрије Богдановић)
Двојезично издање (грчки изворник и српски превод), са коментарима и илустрацијама, у тврдом повезу, са заштитним омотом, на преко 300 страна...
Информације и поруџбине: predanje@mail.ru...

Фотијева "Библиотека" – позив на претплату...

Поштовани читаоци, љубитељи византијске књижевности!

Обавештавамо вас да је до 28. септембра 2015. године, отворен позив за претплату на први том "Библиотеке" светог Фотија Великог.

Димитрије Богдановић о овој књизи каже: 

"Од огромног је значаја за историју византијске књижевности Фотијева 'Библиотека' (Мириовивлон). То је најдрагоценија књига византијске учене прозе и уједно пример велике ерудиције и стилског мајсторства. Садржи приказе 280 књижевних дела из разних области – теологије, историје, реторике, философије, медицине, природословља... Прикази су сажети, критички и увек веродостојни – чак и у односу на стилска обележја појединих приказиваних дела; никакве једнообразности, осим основне схеме приказа, овде нема. Нарочито су важни подаци о историчарима до IX века... Библиотека се може примити као првокласни извор за историју старохришћанске и рановизантијске теолошке књижевности, као и профане писмености Византије до IX века".

Први том садржи 64 од укупно 280 кодекса "Библиотеке". Као и друге књиге у нашој библиотеци "Котва" имаће преко 300 страна, тврди повез и заштитни омот. Књига ће највише да подсећа на "Хронику – Пад Византијског царства" Георгија Сфрацеса, што значи да ће садржати паралелно грчки изворник и српски превод, коментаре, илустрације, мапе и др. (индекс појмова биће објављен у последњем тому).

Петогодишњица

Заштитни знак библиотеке "Предање"
у којој је изашла књига "Последња византијска царица"

На данашњи дан пре пет година објављен је први пост на овом блогу (TheLastByzantineEmpress.blogspot.com)...
Два месеца касније (септембар 2010) појавило се прво издање књиге "Последња византијска царица"...

Књига је у међувремену имала и друго издање, док је треће у припреми, баш као и прво издање на енглеском језику...
На блогу је за протеклих пет година објављено око 100 текстова и исто толико илустрација, намењених онима који желе да сазнају више о животу српске принцезе и последње византијске царице Јелене Драгаш Палеолог – свете Ипомоније...

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (6)

Данашњи изглед аквадукта у Константинопољу

42. Али довољно је о томе... Нећу да говорим о наткривеним и зеленилом ограђеним путевима који су некада пресецали читав град, па се с краја на крај могло проћи без блата и у заклону од сунчевих зрака. Остављам и монолитне стубове, од којих би сваки могао да буде кула или утврда. Прескочићу и тремове, и основе на којима почивају стеле, и пирамиде. Ћутке ћу проћи покрај царских двораца у различитим деловима града, њихове многобројности, величине, лепоте, а такође и позоришта, јавних зграда, вежбалишта, школа, хиподрома, пристаништа за бродове, зидина и утврђених лука, ровова, камених темеља и зидова који се дижу из мора, покривених бродоградилишта која могу да приме све врсте бродове, кула сред мора, па и на пучини, у дубини и вртлогу од плиме и осеке, са водом за пиће у њима; осим тога и аквадукта, подземних и подигнутих на зидове, тако да их је могуће назвати рекама у ваздуху, које ту долазе издалека, при чему је највеће растојање – неколико дана пута;

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (5)

Константинопољски хиподром

38. Њега (Константинопољ) су створили, ујединивши се, два најмоћнија и најмудрија народа – један који је имао царство у то време, а други нешто пре првог – који су се истакли сваком вештином, осећајем сопственог достојанства и узвишеношћу, тачније Римљани и Јелини, који су с тим циљем користили услуге и добра других народа. Најпре су изабрали место за оснивање града, при чему место достојно и таквог будућег града који су замислили и њихове државе, како би, настанивши се у њему, могли лако да управљају читавим светом. Изабрали су га ипак не само ради управљања читавим светом, него и, да тако кажемо, полазећи од интереса читаве васељене, као њени владари, водећи рачуна о томе да ни Риму и многим другим (градовима) судбином није било предодређено да постану (тако) знаменити.

Византија – свет промена...

Отворена је веб страна 23. Међународног конгреса византијских студија у Београду (22-27. август 2016): http://byz2016.rs
Тhe official website for the 23rd International Conference of Byzantine Studies in Belgrade (22-27 August 2016) is now available: http://byz2016.rs