Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (6)

Данашњи изглед аквадукта у Константинопољу

42. Али довољно је о томе... Нећу да говорим о наткривеним и зеленилом ограђеним путевима који су некада пресецали читав град, па се с краја на крај могло проћи без блата и у заклону од сунчевих зрака. Остављам и монолитне стубове, од којих би сваки могао да буде кула или утврда. Прескочићу и тремове, и основе на којима почивају стеле, и пирамиде. Ћутке ћу проћи покрај царских двораца у различитим деловима града, њихове многобројности, величине, лепоте, а такође и позоришта, јавних зграда, вежбалишта, школа, хиподрома, пристаништа за бродове, зидина и утврђених лука, ровова, камених темеља и зидова који се дижу из мора, покривених бродоградилишта која могу да приме све врсте бродове, кула сред мора, па и на пучини, у дубини и вртлогу од плиме и осеке, са водом за пиће у њима; осим тога и аквадукта, подземних и подигнутих на зидове, тако да их је могуће назвати рекама у ваздуху, које ту долазе издалека, при чему је највеће растојање – неколико дана пута;

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (5)

Константинопољски хиподром

38. Њега (Константинопољ) су створили, ујединивши се, два најмоћнија и најмудрија народа – један који је имао царство у то време, а други нешто пре првог – који су се истакли сваком вештином, осећајем сопственог достојанства и узвишеношћу, тачније Римљани и Јелини, који су с тим циљем користили услуге и добра других народа. Најпре су изабрали место за оснивање града, при чему место достојно и таквог будућег града који су замислили и њихове државе, како би, настанивши се у њему, могли лако да управљају читавим светом. Изабрали су га ипак не само ради управљања читавим светом, него и, да тако кажемо, полазећи од интереса читаве васељене, као њени владари, водећи рачуна о томе да ни Риму и многим другим (градовима) судбином није било предодређено да постану (тако) знаменити.

Византија – свет промена...

Отворена је веб страна 23. Међународног конгреса византијских студија у Београду (22-27. август 2016): http://byz2016.rs
Тhe official website for the 23rd International Conference of Byzantine Studies in Belgrade (22-27 August 2016) is now available: http://byz2016.rs

Зидине Монемвасије

"...Изашла би кроз дугачки ходник напоље, на високе зидине окружене голим виноградима још погруженим у мрак, зидине унутар којих су се стрмо до обале спуштали кровови монемвасијских кућа и куполе градских цркава, и ту би жудно удисала свежи ваздух са мора, посматрајући прве јутарње зраке сунца како буде небеско плаветнило и осветљавају непрегледну морску пучину умирену после кишовите ноћи". (91)

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (4)

Слика која стоји у Историјском музеју у Цариграду,
изнад остатка ланца који је затварао улаз у Златни рог

30. Упоредићу два древна града колико је могуће. Јер шта је у овом граду (тј. Риму) створено природом или људском руком, чега код нас нема? Па чак и саме светиње (овде) наликују на (наше) светиње. Aко се и каже да он (тј. Рим) у нечему превазилази, ми имамо нешто друго да ставимо наспрам тога. Ми смо такође имали и имамо доста тога што он нема, а много шта и боље. То је природно, јер он (Рим) се није угледао не некакав, да тако кажемо, нарочити савршени узор, већ се задовољавао тиме да једноставно превазиђе све друге. А наш (Константинопољ) је, посматрајући њега (Рим) као узор и, ако се пажљивије погледа, као некакав архетип, много шта усавршио и уздигао.

Битка код Ангоре

Битка код Ангоре – монголска минијатура

"...Бајазит је даље појачао опсаду Константинопоља и сада се већ свима чинило да је Ромејима коначно дошао крај. Становништво, проређено и обесхрабрено, све више је било за то да се Град без борбе преда Турцима. Малобројне браниоце предводио је француски официр Шатоморан, а из Млетака су допловиле још две галије како би браниле прилаз цариградској луци.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (3)

Giovanni Paolo Panini (1691-1765),
An architectural capriccio with figures among Roman ruins

26. Оно што сам говорио у погледу моштију апостола које се налазе у овом граду, може се видети када се прочита тумачење Златоуста на завршни део Павлове посланице, ако се не варам, истим тим Римљанима – тумачење у коме овај муж, заиста златан не само по својим устима, него и у дубини своје душе, завршавајући целокупно излагање и ово златно дело, одушевљено понавља два-три пута, или чак и више: "Желео бих да видим тај град – имајући у виду Рим – у коме се налази то и то, и то и то", а говори о апостолима, о њиховој гробници и о присуству њихових моштију у њој. "Хтео бих да видим њихове ноге, хтео бих да видим њихове руке, хтео бих да видим њихове главе". И не може да се заустави, него као у љубавном заносу набраја све ово, бескрајно понављајући једно те исто.

27. Но, доста о томе. Јер у писму се не може рећи све, а ако би се нешто и могло рећи – неће се говорити о њиховим заслугама. Уосталом, почео сам с намером да говорим кратко, али заборавивши се претерао сам, превршивши сваку меру. Хтео сам ово да напишем пре ради сопственог задовољства, и да покушам да то буде као некакав додатак ономе што сам раније писао, најпре стога што сам у писмима која си ми упутио наишао између осталог и на прекор зато што пишем мало.

Малвазија

Монемвасија као млетачки град, мапа Ф. де Вита
(Амстердам, 1680)

"Међутим, већ с пролећа 1400. године, недуго након Манојловог одласка, деспот Теодор је супругу свог брата и њену децу морао да склони из Мистре због непосредне опасности од турског напада великих размера. Одвео их је на обалу, у Монемвасију, најтврђи град деспотовине који је сматран неосвојивим. Реч је о природном утврђењу на југоисточном краку Пелопонеза, на полуострву које је са копном спојено само дугачком и уском превлаком, и којим доминира готово вертикална стена висока три стотине метара а дугачка око два километра. На врху стене налазила се тврђава-осматрачница са које се пружао величанствен поглед на Егејско море и ниједна флота није могла да прође према Цариграду а да на овом месту не буде примећена. Становници Монемвасије, окренути трговини, били су вешти морепловци. Поред маслиновог уља њихов главни извозни производ, захваљујући коме се град прочуо широм света, био је вино – славна малвазија.

У Студитском манастиру...

Остаци цркве Студитског манастира (фото: М. С.)

"...Другом приликом, после месец или два, Јелена би посетила Студитски манастир који се дизао у тишини бујног врта, на брежуљку изнад мора, у близини чувених Златних врата, тријумфалног улаза у Град. Подигао га је конзул Студије отприлике 130 година након оснивања Константинопоља, у време док је Рим још био престоница западне половине Царства. Кварт око Златних врата у та древна времена био је слабо насељен, а у манастиру су се настанили монаси акимити – они који никада не спавају него непрестано узносе хвале Богу смењујући се на молитви. Три века касније Студион ће већ постати најугледнији и најзначајнији међу цариградским манастирима, да би се почетком IX века на месту његовог игумана нашао свети Теодор Студит, велики страдалник за иконе, мудри устројитељ манастирског живота, богонадахнути учитељ Православља и чудесни подвижник. Манастирска црква, широка и издељена стубовима, изнутра је била пуна у злато окованих икона које су бљештале потпут малих сунаца, док се њен под белео као да је поуст бисером. У Студиону је било седиште Патријаршијске школе која је имала тридесет професора и уз Цариградски универзитет била главна образовна установа Царства". (68-69)

Игњатије из Смоленска

Зидине древног Смоленска

Детаљан опис Манојловог и Јелениног венчања и уједно крунисања, дао је руски путописац Игњатије из Смоленска ("Хожденіе Игнатія Смоленина", подъ редакціею С. В. Арсеньева, Санкт-Петербургь 1887, Правосл. Палест. Сборникь, 11, томь IV, вып. 3, 12-13). Млетачке и ђеновске документе који потврђују Игњатијево сведочење наводи И. Ђурић (Сумрак Византије, 67-69).
Овом приликом рећи ћемо нешто више о путописцу Игњатију (+1405). Био је јерођакон из Смоленска који је са митрополитом Пименом и епископом смоленским Михаилом 1389. године пошао на поклоничко путовање у Константинопољ, где је боравио до 1393, и у Јерусалим, где је боравио између 1393. и 1395. године. Од 1396. године настанио се на Светој Гори где се највероватније и упокојио 1405. године.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (2)

...18. И све то у граду и царству у коме су они (апостоли), проповедајући ове идеје, умрли. Јер овде је раније владало велико празноверје по питању односа према истини и велика заблуда; то јасно показују њихови идоли, скулптуре и храмови. Одавде су по целој васељени носили едикте усмерене против хришћана, и слали џелате. Овде се још виде рушевине дворова Нерона, тог немилосрдног убице. Ту се још налазе оштећени и полуразбијени споменици гонитеља Диоклецијана и Максимина.

Манојло Хрисолорас (1350-1415), Поређење старог и новог Рима (1)

1. Најблагороднији василевсе! Оно, о чему је твоје царско величанство требало да известим већ много пута, написао сам у другом писму, за које се надам да је стигло заједно с овим. Осим тога, ја сам ти одавде (тј. из Рима) и раније много писао, а доста и недавно. Но ипак, учинило ми се умесним да придодам још и ово, ради задовољства, а не користи, које сам у великој мери осетио већ и зато што своје речи упућујем твојој Божанствености. Материјал за ове речи зајмим од самог града којим сам се и раније одушевљавао, на основу онога што су ми о њему причали (други), а сада пак, кад сам га видео сопственим очима, сматрам да још више заслужује дивљење него кад неко узме да суди о њему просто по причама.